01.01.00
Glas javnosti
29.04.2000.
Diplomata i književnik Toma Brut (Vojin Ocokoljić) o romanu "Knez jesenje kiše", alegoričnoj priči o vlasti
Zlo nam je potrebno koliko i dobro
Treba naći meru dovoljne sumnje i dovoljne vere. Beograd mi je i uži i širi zavičaj. Što je važno za svet, važno je i za ovu zajednicu
Nedavno se u izdanju "Narodne knjige" pojavio roman "Knez jesenje kiše", Tome Bruta, u stvari Vojina Ocokoljića, savetnika jugoslovenskog ambasadora u Beču. Na promociju svog drugog romana Ocokoljić je došao usput, s namerom da prvo popravi zube, jer je to u Beogradu jeftinije nego u Beču.
Na pitanje zar baš mora da dođe u Beograd da bi popravio zube (plate u diplomatiji nisu ništa naročito i, kako kaže, predstavnici ovog naroda po svetu dele sudbinu nas ovde).
Za "Kneza jesenje kiše" kažu da je naučno-fantastičan roman o vlasti.
- Mislim da je alegorija najbolji način da se govori o vlasti. Ako bismo govorili direktno, onda to ne bi bila književnost. Bio bi to traktat ili studija za predavanje.
U romanu postoji teza, koju je istorija dokazala, a psihijatrija sigurno potvrdila, da su vođe u većini slučajeva psihološki problematične osobe, da ne kažemo ludaci.
- Ne bih rekao. U stvari, mislim da ne poznajem dobro mehanizam vlasti. To su vrlo komplikovane stvari, ali aspekti o kojima vi govorite su veoma bitni i važni i svakako ih treba dublje istražiti.
Vaš roman je ipak roman o vlasti?
- Vrlo je mali broj pisaca pisao o vlasti. Ne da hvalim ovo o čemu sam pisao, ali toga je malo, kako u našoj, tako i u svetskoj književnosti.
Ne bih se složila, ali da li Vi mislite da je vlast vrsta zla?
- Jeste, nužnog zla. A zlo nam je potrebno isto kao i dobro. Da ne postoji zlo, ne bismo znali šta je dobro.
Vaš prethodni roman ("Kazna za bezbožnika") bavio se prilikama u Brozovoj Jugoslaviji. Jedan od junaka je Toma Brut. To je i Vaš pseudonim.
- Da. To je ime mog junaka i dobro mi je došao kao pseudonim.
Zbog nevernog Tome ili Cezarovog Bruta?
- I zbog jednog i zbog drugog. Brut nije verovao Cezaru i borio se za vlast. Neverni Toma, kao biblijska legenda, postoji. To je čisto pripovedačko rešenje. Hteo sam da pripovedača nazovem drugačijim imenom nego što je moje.
Znači li to da ste skloni sumnji ili izdaji?
- Sumnju veoma podržavam. Mislim da se njome dolazi do istine. Sumnja ili verovanje u neke društvene vrednosti ne isključuju jedno drugo. Možda ta dva, naizgled oprečna stava, treba da postanu načelo. U svakom slučaju, treba naći meru, meru dovoljne sumnje i dovoljne vere. Ako to ne uspemo, zapašćemo u neke mračne predele.
Globalni problem, književno ispričan, može da ima istu težinu kao i lokalna priča s univerzalnim značenjem... Gde počinje sumnja, tamo gde smo mi ili gde su drugi?
- Sumnja je potrebna i za naš mikroproblem. Svaka stvar se mora preispitivati. Istovremeno, sumnja podrazumeva da o svemu iskažemo svoje mišljenje.
Govorite li to kao diplomata ili kao književnik koji tvrdi da nema širi zavičaj, jer mu je zavičaj samo Beograd?
- To je zato što sam rođen u Beogradu, proživeo sam svoj vek ovde, sem onih kratkih perioda kada sam bio u inostranstvu po službenoj dužnosti. Beograd mi je zaista i širi i uži zavičaj i drugog nemam. Srećan sam što je to tako. Samo da ne ispadnem neki lokal - patriota.
Da li će sumnja da spase taj Vaš zavičaj?
- Svakako, mislim... Rekao sam da sumnja mora imati granice. Ono što je važno za čitav svet, važno je i za ovu zajednicu.
Znači li to da se Vaš roman odnosi i na našu stvarnost?
- Ne, on ima globalno značenje.
Hoćete li se pozabaviti istom temom na nivou lokalnog?
- Ne verujem. O toj temi sam već napisao knjigu "Kazna za bezbožnika"...
Mislim na sadašnjost, na sadašnju vlast, ne na Titovu...
- Verovatno, ali trenutno imam u planu nešto drugo.
Koliko je bavljenje diplomatijom bogomdano za nekog ko hoće da se bavi književnošću?
- Vrlo zgodno. Setite se koliko je ranije bilo književnika u diplomatiji. Sada ih je vrlo malo...
Da li je udobno biti samo diplomata?
- Mislim da jeste. Diplomatija daje ipak neka saznanja. No, da ne mistifikujemo stvar. Ne radi se tu o nekim saznanjima zato što ste na izvoru. To je jedno životno iskustvo koje potpomaže transponovanje u umetnički izraz.
Olivera Đurđević
01.01.00
Danas
31.03.2000.
Okosnicu zapleta romana "Knez jesenje kise" Tome Bruta, cini alegorijski projektovana prica o sukobu dve civilizacije cije vodje u prvi plan iznose medjusobne razlike i permanentnu sukobljenost interesa. Ovo je roman sa slikovito izvedenim poentama, sa jasnim simbolicko-alegotrijskim cvoristima i doznacenim opominjucim porukama, tretirajuci neke od najdominantnijih ideja naseg doba. "Knez jesenje kise" je zanimljiv, aktuelan roman koji ce zasigurno imati naklonost citalaca.
S. D.
