01.01.00
Vecernje novosti
02.12. 1998.
Toma Brut (Vojin Ocokovic): "Kazna za bezboznika"
Dolazak Tome Bruta
Neobicna, obimna, zanimljiva i provokativna knjiga ostavlja utisak da je njen autor iskusni knjizevni lisac - a rec je o debitantu i totalnom pocetniku U kriminalistickom okviru, autor prica o sudbinama ljudi u Drugoj Jugoslaviji.
TA knjiga bi se citala u jednom dahu, samo kad bi neko tako dugo mogao bez vazduha, hleba i vode! Jer, ona je vrlo obimna i ima ravno 782 stranice cistog teksta, a ipak se cita veoma lako i brzo, kao kakav roto romancic u jednoj brosiranoj svescici. Rec je o romanu "Kazna za bezboznika", koji je napisao i potpisao zagonetni autor Toma Brut. Ko ima iole citalackog iskustva glatko bi prihvatio opkladu da je u pitanju iskusni pisac i stari knjizevni lisac, ali - opkladu bi, garant, izgubio! Jer, pisac Toma Brut (to mu i nije pravo ime, vec knjizevni pseudonim) je debitant, totalni knjizevni pocetnik kad je u pitanju njegova dosadasnja bibliografija.
Ali, obimni roman Tome Bruta, ipak, uverava citaoca u suprotno - da nije u pitanju neki knjizevni poletarac, vec pisac koji je, mada u potaji samoce, dugo i marljivo okapavao u svojoj knjizevnoj laboratoriji, dok iz te alhemije duha nije uspeo da izvuce literarni "kamen mudrosti", materijalizovan u neobicnoj knjizi koju je tesko smestiti u neki odredjeni zanr.
Galerija likova
ROMAN "Kazna za bezboznika" izdala je "Narodna knjiga Alfa" i njegov urednik i recenzent Mileta Acimovic Ivkov pokusao je da mu odredi mesto u knjizevnoj klasifikaciji, ali u tome ni sam nije kategorican, pa kaze:
"Sa dosta medjuzanrovskog preplitanja, u logicno komponovanoj i ciklicno vodjenoj prici o sudbini Makara Bezboznog, glavnog junaka, roman KAZNA ZA BEZBOZNIKA viseslojno, upecatljivo i transparentno slika socio-politicke prilike u Brozovoj Jugoslaviji ranih sezdesetih godina. Brojna galerija tipiziranih likova neobicnih, pa i komicnih imena, snazne naturalisticke scene brutalne erotike, razudjeno pripovedanje u dinamicnom odnosu izmedju naratora i zapisivaca, koje ponekad vodi u obezlicavanje i suvisni digresivni verbalizam, a koje pri tom racuna sa prilicnom dozom citaocevog strastvenog uzivaljavanja, cine ovaj kompleksno zasnovani obiman roman zanimljivim i provokativnim."
Formalno, ali samo na prvi pogled, "kazna za bezboznika" je kriminalisticki roman, jer se dobar deo fabule desava uz ucesce policije, suda i advokata (i sam Bezboznik je advokat). Jer, u tom okviru, Tomu bruta ne zanima kriminalisticko-sudski epilog price, vec njena moralna strana, ali bez i najmanje moralisticke pridike.
To potvrdjuje i sam moto romana - Prva saborna poslanica svetog apostola Pavla: "I kad se pravednik jedva spase, bezboznik i grjesnik gdje ce se javiti."
Nije u pitanju samo eticki rakurs autora. Kriminalisticki okvir pisac popunjava slikom ljudskih zivota cele galerije likova koje prati od detinjstva, prakticno od rodjenja do smrti, vesto drzeci sve konce preplitanja njihovih sudbina. Pri tom, Toma Brut nije daleko od ubedjenja o determinisanosti covekove sudbine, koja je kodirana negde u njegovom bicu (epizodna uloga licnosti Ciganke Ileane, koja se proteze od pocetka do kraja knjige, kao kljuc desavanja u zivotu Makara Bezboznog).
Sudbinski znak
MAKAR Bezbozni je rodjen na onaj Uskrs 1944, kad su eksplozije bombi iz "saveznickih" aviona iznudile porodjaj njegove majke. I ta zvucna iluminacija kao da je odredila meru njegovog dinamicnog temperamenta i zodijacki mu programirala zivot i smrt.
Mada rodjen u uglednoj kuci (otac mu je sluzbenik Vazne sluzbe koji ce biti zrtva politicke igre mocnijih, a majka profesor), Makar Bezbozni se krece u sirokom krugu polusveta, vladajuci se cesto po njegovim zakonima i usvajajuci njegov jezik i deo zivotne filozofije.
Bezbozni trosi svoj zivot nemilice. Pije kao na nekoj Bahusovoj gozbi, a zene ljubi strascu i culnim ucinkom pravog arhi Satira. Taj hedonizam i erotomanija upravo ga i dovode u dodir sa ljudima koji se obe, ili bar jednom nogom stoje u kriminalu. To ce mu doci i glave - "igru" ce mu namestiti najbolji prijatelj.
Makar Bezbozni trazice od sudija da mu izreknu smrtnu kaznu, a oni ce ga kazniti surovije - da dugo ispasta u zatvoru. Pred obnovu procesa, postaje "sumasisavsi", "bozji covek" koji, u nastupu halucinacija, otkriva ko je njegov "zlomislenik". Kad vidi ko je, um mu se jos vise mraci i konacni mrak pada mu na oci... Sve kriminalisticke pisce (sem najveceg od njih - Dostojevskog u "Zlocinu i kazni") zanima sama kriminalisticka prica. A Tomi Brutu je tesno u tom okviru, pa glavni smisao price nalazi izvan njega. Tako kriminal biva samo kulisa radnje. A iza te kulise, stoji druga, vaznija, majstorski, mada tek ovlasno, odslikana - Druga Jugoslavija i njeni tragicni odrazi na sudbine ljudi.
Pavle PAVLOVIC
