“... Posmatrajte malo svog srodnika, generala! Pa šta je on drugo molim, nego čovek koji živi od borbe? Zar se njegova hvala i slava ne sastoji u tome što on, dok god dobija toliko i toliko plate dnevno, ne pita da li je rat pravedan ili ne, već odmah kreće i hiljadama ljudi stvara najlepšu priliku da ubiju i budu ubijeni, pri čemu se sam - da se razumemo- uvek lepo iza njih krije. Prošle godine je gazio u krvi jedne gomile nesrećnih Crnaca koji su za njegove naoružane ljude bili isto nedorasli protivnici kao što bi bokser lake kategorije bio za mene. Ma kako bio prost, ja ne bih nikad napao na jednog iz lake kategorije, niti bih gledao mirno kad bi to neki drugi od “teških” učinio. Čitava gomila vaših poznanika ide u lov na golubove. To je muški i čovečno da se utuca subotnje popodne! Lord Vortington, koji vas, kad mu je to volja, takođe posećuje, iako je isuviše dobar čovek ili isuviše rđav lovac da strelja golubove, polaže mnogo na lov na lisice. Verujete li možda da je lisicama prijatno da ih love ili da su gospoda koja ih jure tako nežna da mogu sebi dopustiti sve pogrde na račun profesionalnih boksera? Prebrojte na prstima ljude koji svake godine ginu kod preponskog jahanja, lova na lisice, kriketa, nogometa ili lome ruke i noge! I hiljade koje ostaju na bojnom polju! Jeste li ikada čuli da je neko izgubio život u ringu? Za sto godina kako se na moj način bori, nije bilo ni šest smrtnih slučajeva kod istinskih pristojnih borbi! To je daleko bezopasnije od igranke: mnoge devojke su u igranju zakačile suknjom vatru i izgorele....O, da ste čuli za preterivanja koje su čak i stari znalci zbog ove istorije napravili, vi biste poverovali da je mala nevina beba nesrećnim padom iz kolevke ispustila dušu. Nešto više batina pri boksovanju koristi čoveku više nego što mu šteti. I kad su svi ti prokleti mučitelji pasa, vojnici, ubice golubova, hajkači lisica, i kako se sve zovu, ovde rado viđeni i dobrodošli, zašto izgone mene kao divlju životinju?...
