Kako da vas ljudi zavole za 90 sekundi

ili manje!

Izdavač: Alnari

Naučite veštine trenutnog zadobijanja naklonosti! U ovom bestseleru, koji dokazuje da skeptici greše, iznet je program Nikolasa Butmana o komuniciranju s drugima licem u lice. Korak po korak, on pokazuje kako izvući najbolje iz najkritičnijih trenutaka u bilo kom odnosu – u onih prvih 90 sekundi.

„BRILJANTNO OSTVARENJE NIKA BUTMENA garantuje vam da ćete u prvih 90 sekundi poznanstva s nekom osobom komunicirati kao da ste stari, dobri prijatelji.“
Marti Edelston, izdavač

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Psihologija uspeha , Samopomoć
Ostali naslovi iz oblasti: Popularna psihologija

2011; Broširani povez; latinica; 21 cm; 205 str.; 978-86-7710-628-7;

Osvajanje za devedeset sekundi

Kako da vas ljudi zavole za 90 sekundi, Nikolas Butman

Novi naslov "klasika" popularne psihologije Nikolasa Butmana. Neki od saveta su: ne osmehujte se prenaglašeno, ne pokušavajte da budete duhoviti ili suviše učtivi

NE trudite se previše s ljudima koje prvi put srećete. Jedna od najčešćih odbojnih karakteristika je, kako su zabeležila istraživanja - prevelika revnost. Ne osmehujte se prenaglašeno, ne pokušavajte da budete duhoviti ili suviše učtivi, a izbegnite i iskušenje da postanete snishodljivi.
Ovo je uputstvo Nikolasa Butmana, autora knjige (pod "senzacionalnim" naslovom, već očekivanim za dela popularne psihologije) "Kako da vas ljudi zavole za 90 sekundi", koja se kod nas pojavila u izdanju "Alnarija". Na koricama knjige je preporuka i opravdanje za ovakav naslov, u opasci koja bi već trebalo da glasi kao ocena, da je Butmanova knjiga u stvari "Dejl Karnegi za užurbano doba". Poznavaoci ove vrste luterature dosetiće se da je reč o piscu i kod nas izuzetno tiražne knjige, jednog od "klasika" te vrste literature, "Kako steći prijatelje i naklonost ljudi".
A Butman (svrstava se među vodeće stručnjake u komunikaciji licem i lice) sugeriše tri vrste naklonosti - prirodnu, slučajnu i planiranu. Prva se zasniva na stavu da ljudi sa zajedničkim interesovanjima imaju prirodan odnos, što znači slična interesovanja i mišljenja. Slučajni susreti uslovljavaju i slučajnu naklonost, koja je obično omeđana okolnostima i trenutnim interesom. Za razliku od prethodna dva, planirana naklonost usmerena je na namerno menjanje ponašanja i prilagođavanja drugoj osobi. To znači usaglasiti stav, izraz lica, ton, pa i ritmičnost glasa, a onda sve "začiniti" sposobnošću slušanja i posmatranja, kao i velikom dozom radoznalosti za drugoga. Ljudi su skloni da lakše prihvate osobu u kojoj prepoznaju nešto svoje i to uoče već na prvi pogled. Onda će se u vašem društvu osetiti prirodno i ležerno, pružiće pažnju i sami se otvoriti: ljubaznost ima veze s pojavom, ali mnogo više s tim kako se neko u vašem prisustvu oseća. Ljubazni ljudi, sugeriše autor, šalju jasne i glasne signale dobre volje, istovremeno pokazujući sopstveno samopouzdanje, iskrenost i poverenje.
Nije novost, mada se često prenebregava u neposrednim kontaktima, da stav čoveka kontroliše um, a um diktira govor tela. "Stav je poput poslužavnika na kome sebe predstavljamo", kvalitet stava određuje kvalitet svakog odnosa, pa i sopstvene budućnosti. Uostalom, stariji čitaoci setiće se jedne anedote: kada su Aristotela Onazisa (mnogo pre nego što će postati jedan od najbogatijih ljudi svoga doba) pitali što se rasipa preko svojih mogućnosti u prezentovanju spoljnjeg izgleda, odgovorio je: "Moraš izgledati bogato da bi bogat postao..."

V. STRUGAR