Posle osnovne škole u bačkom mestu rođenja, učio je i gimnaziju, možda i u Kaloči i Budimu. Da bi se oslobodio siromaštva, stupio je, 1792. ili 1793. u vojsku, i kao austrijski konjanik vojevao je u francuskim ratovima. Kod Vagrama je 1812. zadobio ranu sabljom preko usana, a 1813. je otišao u penziju, jedno zbog promrzlih nogu u Rusiji, a drugo, što će biti glavni razlog, zbog nekih nesuglasica sa pretpostavljenima. Kao umirovljeni konjički kapetan (Rittmeister), Jovan Pačić je živeo u Novom Sadu dugo godina, zatim se preselio na kraće vreme u Đur, i naposletku (1838.) u Budim. Umro je u poznatoj gostionici Kod zlatnog jelena Sime Ignjatovića, strica Jakova Ignjatovića, u Tabanu, gde je stanovao neko vreme zajedno sa Simom Milutinovićem i Milovanom Vidakovićem, za vreme bombardovanja i juriša Košutovih trupa na budimsku tvrđavu 1849.
Pačić je objavio veoma mnogo stihova u Serbskom letopisu, Peštansko budimskom skoroteči, u Srpskom narodnom listu i Magazinu za hudožestvo i modu do 1842. Godine 1827. je štampao u Budimu tri sveske Sočinenija pjesnoslovska. Osim toga, ostavio je iza sebe dosta rukopisa, koji su posle nestali. Pesme Jovana Pačića su ljubavne, vinske, vojničke, ode, elegije i epigrami. Spoljašnji oblik im je po uzoru savremenih nemačkih romantičara. Pačićeva poezija je kabinetska, do izvesne mere preciozna, ali joj se ne može odreći izvesno osećanje nežnosti i gracioznosti. Jezik mu je polunarodni, afektirano učeni jezik tadašnjih obrazovanih Srba građana. Oseća se uticaj slavenoserbskog jezika. Godine 1828. Pačić je, u saradnji sa Janom Kolarom izdao Imenoslov ili rečnik lični imena razni naroda slovenski. Jovan Pačić je govorio i čitao desetak jezika (između ostalog, latinski, starogrčki, hebrejski i arapski), i smatran je za retko obrazovanog Srbina, naprednog nacionalistu, koji je gajio simpatije prema Ilirskom pokretu, premda Vukovoj reformi nije hteo da priđe. Početkom 19. veka Budim i Pešta su bili središte srpske književnosti, pošto su Jovan Pačić, Sima Milutinović i Milovan Vidaković, kao merodavni književni trijumvirat, ovde u zajednici razvijali svoju aktivnost. Pačić je prvi južnoslovenski književnik, koji je počeo da prevodi Getea.Mladen Leskovac je u "Antologiju starije srpske poezije" (Beograd, 1953) uvrstio i sedam Pačićevih pesama.