Volt Vitman (1819-1892), rođen na Long Ajlendu, odrastao u Bruklinu, gde će provesti najveći deo života. U jedanaestoj godini napustio je formalno školovanje, i potom promenio veći broj zanimanja: radio je, pored ostalog, i kao štampar i putujući učitelj, ali se najduže zadržao u novinarstvu, kao saradnik i urednik velikog broja časopisa i dnevnih listova. Iskustvo putovanja po graničnim oblastima Sjedinjenih Država, udruženo s Vitmanovom sklonošću prema književnosti transcendentalizma, dovelo je do nastanka prvog izdanja zbirke Vlati trave, sačinjenog od dvanaest pesama. U prvi mah gotovo neprimećeno, ovo delo će u svakom od devet izdanja, koliko ih je izašlo za piščeva života, biti proširivano novim pesmama i sve snažnije potvrđivati svoj nesamerljivo veliki značaj u nastajanju moderne američke književnosti. Tokom Građanskog rata služio je kao dobrovoljac u vojnim bolnicama i radio kao dopisnik Njujork tajmsa; svoj duboki emotivni doživljaj tih dana izrazio je u proznim Uspomenama iz rata, ali i u čuvenoj elegiji "Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu", napisanoj povodom smrti Abrahama Linkolna. Nakon moždanog udara koji je pretrpeo 1873. godine, poslednji period života proveo je u Kemdenu, država Nju Džersi, uglavnom posvećen stvaranju takozvanog "samrtničkog" izdanja Vlati trave, u koje je uvrstio i oproštajnu pesmu pod naslovom "Zbogom, mašto moja".
O KAPETANE MOJ!
O kapetane moj! Naš prođe strašni put;
Dobili smo što smo hteli, nesta talas ljut.
Luka je tu, i zvona su, oduševljeni ljudi;
Dok oči prate broda pramac, junačke mu grudi.
Al" srce! Srce! Srce! O!
Teče krv k"o crven med,
Na palubi gde kapetan Leži hladan, bled.
O kapetane moj! Sad ustaj, počuj zvona zvuk;
Zastava za tebe je, za tebe trube huk,
Za tebe cveće, ukrasi, obale su pune sve;
Mnogi ljudi došli su, svi oni zovu te.
Kapetane, oče moj,
Sad ustaj, to je red;
Jer san je to da na palubi
Ležiš hladan, bled.
Kapetan ne odgovara, tih je otac moj,
Ne oseća moju ruku, nema damar svoj.
A brod je na sigurnome, njegov prođe put;
On dobitnik je, pobednik, on pređe talas ljut.
Hajd" obale, zvon"te zvona,
A u srcu led;
Na palubi moj kapetan
Leži hladan, bled.
24.05.05
Čudesne vlati trave
Dragan Purešić
Zbirka pesama Volta Vitmana prevedena nedavno na srpski jezik
Ako se setimo scene na kraju antologijskog filma „Društvo mrtvih pesnika”, u kojoj se svi mladići sem zapanjenog, riđokosog, uspinju na školske klupe da odaju počast najdražem profesoru koji odlazi iz škole, i pri tom uzvikuju svima nam poznate reči „O, kapetane, moj kapetane”, nije naodmet i znati da je to, u stvari, stih Volta Vitmana iz njegove čuvene zbirke „Vlati trave”. Prošao je vek i po od izlaska ove knjige, a već posle prvog izdanja njen tvorac je kićen nazivima „otac građanske poezije”, „Homer novog kontinenta” i „pesnik dostojan Amerike”. U čast ove godišnjice, objavljen je izbor izabranih pesama iz zbirke „Vlati trave” (izdavač „Itaka”, Beograd) u prevodu Dragana Purešića, koja će biti predstavljena večeras u 19.00 časova u Domu kulture „Studentski grad” u Beogradu.
Prevodilac Dragan Purešić (1969) diplomirao je na Katedri za anglistiku u Beogradu, a zaposlen je u Narodnoj biblioteci Srbije, trenutno kao koordinator jednog od najvećih projekata u sferi kulture u našoj zemlji, međunarodnog trogodišnjeg „Unapređenja tržišta knjige Srbije i Crne Gore”. Prevodio je poeziju i prozu u časopisima „Mostovi”, „ProFemina”, „Serbian Literary Magazine”, objavio knjigu „Izabrana poezija i proza” Vilijema Blejka, a sa grupom autora preveo Antologiju moderne srpske lirike na engleski jezik, koju je objavio srpski P.E.N. centar. Za „Politiku” Dragan Purešić govori o Vitmanovoj godišnjici, poetici i pesničkom razvoju.
Vitmanovu poeziju odlikuje specifičan stih koji je „jednim krakom u prozi, drugim u poeziji”...
- Vitman odbacuje konvencionalni metar i rimu, i dolazi do jedne vrste eksperimentalnog stiha, dugog, nerimovanog i bez određenog metra, koji glasu kojim peva - glasu čud(es)nog sklopa govorništva, novinarstva i Biblije - daje posebnu snagu. Taj stih je Vitman do kraja života usavršavao u okviru pomenute pesničke zbirke, s obzirom na to da je za njegovog života imala devet izdanja (prvo je sadržavalo dvanaest pesama, a poslednje blizu četiri stotine), u okviru kojih je pesme neprestano dodavao, izbacivao i menjao.
...Da li je takav stih bio pogodan za prevod?
- Naš jezik je zahvalan za prenošenje Vitmanovog slobodnog stiha i njegovog povišenog tonaliteta. Vitman čini određene stvari koje su našem jeziku bliske, a koje nisu baš karakteristične za engleski jezik. Pored epske raspevanosti, kod Vitmana je česta inverzija, odnosno promena reda reči u rečenici, što u engleskom jeziku, za razliku od srpskog, nije uobičajeno, a na taj način se postižu i određeni umetnički efekti. Kod prevođenja Vitmanove poezije najvažnije je bilo ne falširati, već se ubaciti u isti tonalitet (ili mu makar držati tercu), a kada to jednom učinite, to posle više i nije teško, jer vas sama muzika stiha obuzme i možete joj se prepustiti, čak i prilikom prevođenja.
Duhovno putovanje junaka tema je poznate „Pesme o meni”. Vitman je nailazio na odobravanja, ali je i šokirao konzervativce. Na kakav odjek je naišla ova pesma?
- Središnje, i najduže, pesničko ostvarenje svih izdanja „Vlati trave” je „Pesma o meni”. Ovaj savremeni ep, čiji se junak, koji je na duhovnom putovanju, zove Volt Vitman ili Ja, sastoji se od pedeset i dva pevanja, od kojih svako ima svoj oblik, sadržaj i ton, i uglavnom može da se čita nezavisno od ostalih, mada svi zajedno čine celinu u kojoj se zadržava jedinstvena nit koja održava delove na okupu. „Pesma o meni” počiva na mističkoj spoznaji i doživljavanju sveta i predstavlja pokušaj prenošenja tog iskustva kroz medij preko kojeg je to za čoveka i jedino moguće učiniti - kroz umetnost, u ovom slučaju - poeziju. Ono predstavlja posledicu početne potrebe da se prevaziđu očigledne protivrečnosti pojavnoga sveta, koje kulminiraju u protivrečnosti života i smrti. One prožimaju samog čoveka, i preduslov da se dođe do više stvarnosti jeste njihovo prepoznavanje u sebi i prihvatanje. Vitman kaže: „Protivrečim li ja sebi?/Dobro onda, protivrečim sebi/Ja sam velik, sadržim mnoštva”. NJegova poezija proističe iz saznanja da on u samom sebi sadrži sve, i ono najniže i ono najuzvišenije, i ono što se naziva lošim i ono što se naziva dobrim, kao i iz potrebe da sve što je u njemu naizgled nespojivo, obuhvati i prevaziđe.
Prevodi Vitmanove poezije kod nas
- Činilo mi se da kod Vitmana treba izvršiti izbor, jer u njegovoj poeziji ima i loših pesama, pa sam u izboru šezdeset dobrih, valjda najboljih, pokušao da ih prenesem u drugi jezički sistem, a da pritom one zvuče kao da su originalno napisane na srpskom jeziku - kaže Dragan Purešić.
Vitmanova poezija je do sada prevođena više puta na srpski. Tihomir Vučković priredio je izbor Vitmanove poezije u „Radovoj” ediciji 1969. (od toga je 13 pesama u prevodu Ive Andrića, 21 pesmu preveo je Tin Ujević, a Vučković 13). Ivan V. Lalić 1974. prevodi 34 pesme u izdanju BIGZ, a 1989. sarajevska „Svjetlost” objavljuje izbor Vitmanove poezije u prevodu Hamdije Demirovića (61 pesma). U književnim časopisima objavljeni su prevodi Borivoja Jevtića i Jovana Palavestre.
M. Sretenović
07.05.05 Danas
Govorancija o klasiku
Izabrana poezija, Volt Vitmen
Ezra Paund je jednom prilikom rekao, kako ne može sa zaspi kad vidi da se u Americi klasici slabo čitaju. Nešto slično je napisao i Ljuba Simović, znate ono, "nismo potrošili mnogo sveća čitajući svoje klasike".E, zato, ove sedmice čitamo jedan klasik.
Izabrane pesme Volta Vitmena, izašle su povodom 150 godina od objavljivanja prvog izdanja zbirke Vlati trave. U ovoj knjizi je sakupljeno sve ono što vredi od Vitmenove poezije, a to priznajem, nije malo.
Da krenem.
Vitmen je začetnik jednog novog talasa u američkoj poeziji, kojoj je kao hleb nasušni, bilo potrebno da se nekako odvoji i osamostali od gromade i uticaja engleskih pesnika, romantičara, pre svih. Pod Emersonovim (tada, najveći književni autoritet u Americi) budnim okom, Vitmen je stvarao novu poeziju i udahnuo svež dah američkoj poeziji koja nikako nije uspevala da se osamostali. Zalagao se za stvaranje samosvojne američke poezije, govoreći o Americi kao najvećoj pesmi, kao naciji svih nacija.
Pitam se, da li bi danas tako govorio. Pitam se.Ja sam velik, sadržim mnoštva, kaže Vitmen. Inače, to da ste velik (i tako ti superlativi!) je nova misao tog vremena u Americi (polovina 19 veka), koja pokušava da čoveka shvati kao "duhovno središte vasione", kako reče neko.
Ova zbirka je raznovrsna, u njoj se prepliću i kratke i duže pesme, čas jedna, čas druga, ili ti, tri kratke, jedna poduža (red tri pa jedan!). Pesma oko koje se sve vrti i koja je Vitmanu i donela ime i reputacije je "Pesma o meni" (imajte strpljenja i pročitajte je!). A da, obratite pažnju i na pesmu "Respondez", da vidite sa kakvim žarom i kakvom ogorčenošću Vitmen objašnjava svet oko sebe (i treba!).
PESMA NAKRCANA ZNAKOM UZVIKA. EVO, STAVIĆU I JA JEDAN (!)
Samo par informacija o Vitmenu. Rođen 1819, umro 1892. godine. Bio novinar i slovoslagač, a i aktivno učestvovao u kampanji tadašnjeg predsedničkog kandidata Demokratske stranke (pa nije baš morao!). 1855. godine objavljuje zbirku Vlati trave, koja mu donosi književnu slavu, ali zbog koje je dobio otkaz u odeljenju za indijanska pitanja, jer mu je šef kao saznao da se radi o skarednoj knjizi (šefe, šefe!).
Reći ću još nešto. Vitmen je veliki zaljubljenik u Prirodu, podseća me na Pesou, ili pravilnije, Pesoa podseća na njega. Na kraju, to nije ni bitno, jer klasik ostaje klasik, znači nešto što je trajno vredno.A da li se to može promeniti? Zapitajte se, ja na to pitanje nemam odgovor (a i zašto bih ga imao!). Vraćam se na početak i na ono što su Paund i Simović rekli o klasicima.
Poslušajmo ih, bar kad je Vitmen u pitanju.
Marko Krstić
