Iva Prohaskova, ?utorka brojnih knjiga za decu i pozorišnih komada, rođena je 1953. u Olomucu, u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Mada potiče iz umetničke porodice, njen put do karijere profesionalnog pisca bio je dug i nimalo jednostavan. Njen otac je čuveni češki pisac i disident Jan Prohaska, a sestra Lenka Prohaskova, takođe poznata književnica. Jan Prohaska je kao jedan od opozicionih vođa Praškog proleća 1968. pao u nemilost tadašnjeg režima, a njegova porodica, otada tretirana kao državni neprijatelj, lišena je mogućnosti da normalno živi. Ivi nije bilo dozvoljeno da upiše fakultet, pa se posle gimnazije nije dalje školovala. Morala je da radi, uglavnom slabo plaćene poslove: kuvala je i čistila po kućama.
Početkom sedamdesetih godina povremeno je objavljivala, uglavnom pozorišne komade. Međutim, retko je imala priliku da svoja dela vidi na sceni ili da radi na nekom ozbiljnijem projektu. Premijera njenog Venerinog vrha (Venušin vrch) u Pragu bila je zakazana 1975, ali je taj njen komad izveden tek godinu dana kasnije na jednoj maloj sceni u čehoslovačkoj provinciji. Iva Prohaskova se sve više okretala književnosti za decu koja nije bila pod toliko strogim nadzorom vlasti tako da je piscima pružala priliku da izbegnu čvrste okove koje im je nametao totalitarni režim. Njeno prvo delo za decu – Kome fali točak (Komu chybí kolečko) objavljeno je 1980. a njeno prvo zapaženo delo, roman Doba tajnih želja (Die Zeit der geheimen Wunsche, 1988 Čas tajných přání, 1992), tek deceniju kasnije.
Književni uspeh Iva Prohaskova je najpre doživela u Nemačkoj, pa tek onda u rodnoj Čehoslovačkoj. Njena porodica emigrirala je 1983. u Austriju, a Iva se kasnije – sa svojim suprugom, režiserom i glumcem Ivanom Pokornim – preselila u Nemačku, gde je nastavila da piše za decu, ali je i radila za pozorište. Prohaskova je tokom vremena koje je provela u inostranstvu razvijala svoj spisateljski talenat, tragala za pripovednim tehnikama, otkrivala stalno nove i napuštala ih u potrazi za boljim, i brusila svoj romaneskni izraz. Do kraja devedesetih, promenio se redosled po kojem su se dela Ive Prohaskove do tada pojavljivala: najpre na nemačkom pa tek onda na češkom. Nakon političkih promena 1989, Prohaskova je ponovo počela da objavljuje u Češkoj, u koju se konačno vratila 1994. godine. Danas živi i radi u Pragu, ali piše i na češkom i na nemačkom.
I Nemci i Česi danas izdvajaju Ivu Prohaskovu kao jednog od svojih najboljih pisaca za decu, zahvaljujući njenom dubokom poznavanju obe kulture i ličnom iskustvu iz obe zemlje. Njena dela se prepoznaju po izoštrenoj osetljivosti za potrebe današnje dece i razumevanju njihovog sagledavanja sveta, poznavanju njihovog rečnika i načina izražavanja. Za većinu njenih dela je karakteristično i preplitanje i povezivanje elemenata realističkog i natprirodnog: Prohaskova se služi fantastikom pre svega da bi deci – junacima svojih knjiga –omogućila da se nađu u situacijama u kojima se inače ne bi lako našli, i pružila im pristup temama koje bi im, inače, bile nedostpune ili van njihove sposobnosti socijalnog razumevanja. Iva Prohaskova je izuzetna ne samo zbog svog pripovedačkog umeća, poznavanja dečjeg sveta i elegancije svoje proze: ona ima permanentnu potrebu da podstakne čitaoca da postavlja egzistencijalna pitanja.
Od mnogobrojnih priznanja koja je dobila najvažnije su Nemačka nagrada za književnost za mlade (1989), Nagrada praške izdavačke kuće Albatros (1993), Austrijska nagrada za književnost za mlade (1993), Nagrada za književnost za decu Severne Rajne-Vestfalije (1994), Češka nagrada za književnost za decu Zlatna traka (1998), nominacija za Medalju Hansa Kristijana Andersena (1998), počasni certifikat IBBY za pisanje (2000), nominacija za nagradu ALMA (2005) i Fridrich-Geršteker nagrada za omladinsku književnost (2007).