Istorije slučaja

16.09.09 Danas

Kao što nikakve porodične šetnje ne mogu spasti razrovane moralne vrednosti niti ukinuti potrebu da se tolerancija nauči kao obavezna životna lekcija, tako ni ćutanje o porodičnom nasilju neće iskoreniti to nasilje. Priča o ljubavi i poštovanju prometnutim u zlostavljanja i zverstva sreće nas tamo gde najmanje očekujemo: u romanu koji je „nešto kao krimi“, a zapravo šetnja kroz niz mučnih porodičnih istorija.

Porodične šetnje

Tri razorene porodice, dva zverska ubistva i jedan nestanak - previše za jedan roman, naročito kad stane u prvih pedesetak strana. Svako bi rekao da je samoubilački nerazuman pisac kome će u prvom poglavlju trogodišnja devojčica nestati iz dvorišta rodne kuće netragom i zauvek, u drugom otac gledati kako mu ćerka izdiše od uboda nožem a u trećem mlada majka izluđena dečjim plačem sekirom rasporiti supruga.

Tri porodične istorije, od kojih svaka počinje velikom ljubavlju i najboljim namerama a okončava se zločinom, prividno su nepovezane. Nepodesne za krimić a previše krvave za porodični roman, odlično su se stopile u žanrovski amalgam. Sentimentalnu misteriju Kejt Atkinson „Istorije slučaja“ (Case Histories) nemoguće je, i pored svih žanrovskih konvencija, svrstati u kategoriju trilera ili porodične sage jer ovaj roman krase i bajkoliki elementi. Recimo, obavezna veštica. Jedan od likova za koji će se ispostaviti da je „slučajni dobrotvor“ jeste i stara gospođa Binki čija je bašta zarasla u šikaru i korov, naseljena mačkama koje misteriozno nestaju, naročito one crne, a to je slučaj, po gospođinom mišljenju, za detektiva. Za detektiva koji sa očajanjem zamišlja kako je u kembričkom spokoju mogla zvučati starica koja kreštavim glasom doziva mačka čije biste ime mogli prevesti samo kao Čamuga ili Crnčuga.

Roman „Istorije slučaja“ opisuje dramatične i traumatične porodične tajne, incest, smrt i tragične gubitke s kojima se suočavaju obični ljudi. Cinični detektiv Džekson je ranjiv i nespretan kao kakav junak Sola Beloua kome, sećamo se, uvek preti finansijska prevara ili razoran razvod samo zato što je prostodušan i veruje ljudima. Taj detektiv ima mrzovoljnu sekretaricu, ledeno proračunatu bivšu suprugu i ćerku koja raste u genetski modifikovanu barbiku. Oko njega su klijenti malodušni i predebeli, usedelice koje žude da mu poklone svoju nevinost i provokativne uspaljenice, a najviše je izgubljenih devojaka i tih mučnih porodičnih priča. U romanu „Istorije slučaja“ žene i devojčice netragom nestanu, budu ubijene i silovane, ostavljene na ulici; jedna od njih je i Džeksonova sestra, čija je nasilna smrt trajno obeležila njegov život strahom i nespokojem, ali i odlučnošću da raskrinka nasilnike.

Toliki zločini ipak ne mogu da ukinu suštinski tragikomičan ton i tok romana: očinski strahovi za bezbednost dece znaju biti apsurdni, junaka bez mane i straha nekad više tišti šupalj zub nego šupalj alibi, a zla veštica na kraju će svom neefikasnom detektivu ostaviti imetak iz bajke koji će mu omogućiti da kupi kućicu u Francuskoj. Porodična šetnja kroz ovaj sumorni i vispreni roman Kejt Atkinson bila bi bolja pouka o strahovima i predostrožnostima nego što je to jedan jalov protest protiv demonizovanog, a tako sirotog i bezazlenog Drugog.

Vladislava Gordić Petković

17.11.05 Danas

"Istorije slučaja" iz pera Kejt Atkinson objavila je izdavačka kuća Dereta, u prevodu sa engleskog koji je uradila Vesna Petrović. Kejt Atkinson je za "Istorije slučaja" dobila nagradu Vajtbred, a knjiga je ušla u najuži izbor za nagradu Orindž. Čitaoci anglosaksonskog govornog područja Kejt Atkinson upoznali su preko romana "Iza scena u muzeju", "Ljudski kriket" i "Emotivno čudno", kao i po zbirci priča "Nije kraj sveta". "Istorije slučaja" delo je čiji je glavni protagonista Džekson, koji istražuje ljudske tragedije i nesreće, pokušavajući da spoji nepovezivo i istraži neistraživo. Pred čitaocima je jedno dugo i vrelo leto u Kembridžu. Džekson treba da razreši jedno nerazmrsivo klupko - u kome je u središtu kolopleta ljudskih sudbina jedno šokantno otkriće. "Pa ipak, pred nama nije uobičajeni roman sa primesama trilera", rekla je na konferenciji za novinare prevodilac Vesna Petrović. Ona je najtoplije preporučila roman ističući da, kao dugogodišnji prevodilac, prepoznaje štivo koje će svojom složenošću i neobičnošću pleniti čitalačku pažnju i istakla je da je ovaj roman upravo takvo štivo. S. D.