17.11.12 Politika
Kapitalno delo o kome se ćuti
Istorija umetnosti u Srbiji XX vek, Miško Šuvaković (ur.)
Projekat „Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek” uverljivo svedoči i o tome šta se može postići u ekstremno teškim okolnostima, pod pritiskom duboke krize i uprkos njoj
Proteklog četvrtka se u prostorijama beogradske izdavačke kuće „Orion art” dogodila neka vrsta hepeninga koja nije privukla pažnju medija, iako je reč o događaju za koji bismo se opkladili da će ga obasjati snažni reflektori i pompezno predstavljanje u javnosti, pošto je reč o drugom tomukapitalnog dela ,,Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek”, kojije na nedavnom Sajmu knjiga izazivao, kao što smo se uverili, veliko interesovanje posetilaca.
Gotovo bez ostatka, oni nisu mogli da skriju nevericu dok su u rukama držali, prelistavali i pomalo iščitavali knjigu kakvoj teško da ima premca u domaćoj izdavačkoj delatnosti, što potvrđuju već i njene formalne karakteristike, pošto je štampana na velikom formatu (24,5 x 28 cm), na 970 strana, u tvrdom povezu i sa zaštitnim ovitkom, na kvalitetnoj hartiji i u odlično izvedenoj štampi, sa oko3.000 ilustracija, a teška je oko četiri kilograma.
Kao rezultat pregnuća privatnog izdavača Dragorada Kovačevića, vlasnika i direktora „Orion arta”, i brojnog autorskog tima okupljenog pod dirigentskom palicom profesora Miška Šuvakovića, ova knjiga se pojavila u čamotinji karakterističnoj za lokalne izdavačke prilike.Uovom domenu vlada duboka kriza, a kvalitetna knjiga, dalekosežno važna po jednu kulturu, gubi trku sa industrijskom knjigom štancovanom za tržište, tako da objavljivanje ,,Istorije umetnosti u Srbiji - XX vek” zaista deluje pomalo nestvarno. Zbog toga je ova knjiga, odnosno projekat iz koga je nastala, neka vrsta društvenog fenomena, pošto daleko nadilazi okvirekulture, tekuće kulturne politike (ukoliko tako nešto uopšte postoji) i ovdašnje kulturne prakse.
Projekat „Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek” između ostalog uverljivo svedoči i o tome šta se može postići u ekstremno teškim okolnostima, pod pritiskom duboke krize i uprkos njoj. Tržište bez uspostavljenih pravila, trange-frangeposlovanje, gramzivost koja poručuje da su moralna načela dostojna prezira, intelektualna scena zatvorena u lokalne okvire, poremećene skale vrednosti, sve to ne čini povoljan okvir ni za ulično „poslovanje” na kartonskim kutijama, a kamoli u svetu proizvodnje knjige, koju bi trebalo da karakterišu uvek prisutna visoka osetljivost i izoštren sluh za prave vrednosti koje sutra neće završiti na buvljaku.
Da se i u takvim neveselim uslovima mogu pronaći putanje i izgraditi rezultati koji jednom društvu i njegovoj kulturi čine čast, dokazujući da sive, sve tamnije valere naše svakodnevice, može da probije mnogo poželjnije, bleštavo svetlo, potvrđuje upravo projekat ,,Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek”.
Valjda je zbog toga i bilo onako veselo irazdragano tokom druženja proteklog četvrtka, kada je članovima dvadesetšestočlanog tima autora direktor „Orion arta” svečano uručio autorske primerke ove kolosalne knjige, u koju su pisci utkali svoja znanja i rezultate istraživanja, očigledno ne štedeći ni svoje energije ni svoje emocije.
Reč je o drugoj knjizi zamišljenog trotomnog projekta ,,Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek” čiji je naslov ,,Realizmi i modernizmi oko hladnog rata 1939-1989”. Prvi tom ovog kapitalnog izdanja pod naslovom „Radikalne umetničke prakse 1913-2008”, objavljen je prošle godine. Drugi tome je istog obima kao i prvi, oko njega je okupljen isti autorski tim i oblikovan je u istom dizajnerskom ključu.
Prema zamisli autora projekta, profesora Miška Šuvakovića, treći tom će nositi naslov „Moderna i modernizam 1878-1941”. Knjiga je u nastajanju, radi se „punom parom”.
Dabome da se vrednost ovog projekta ne iscrpljuje u činjenici da je reč o svojevrsnom društvenom fenomenu. Njegova vrednost je sadržana pre svega u korenito novom pristupu u prikazivanju i razumevanju umetnosti i kulture na ovim prostorima. Do ovog dela jedino su Miodrag B. Protić, Lazar Trifunović i Ješa Denegri sačinili detaljno sistematizovanje istorije umetnosti u Srbiji, a ovaj projekat, koji počiva na „novoj istoriji umetnosti”, u odnosu na te doprinose predstavlja suštinski zaokret.
O tome bi svoju reč trebalo da kažu ljudi iz sveta umetnosti, kulture i medija, pa je utoliko čudnije što je projekat „Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek” u Srbiji uglavnom obavijen ćutanjem (izuzetak je okrugli sto koji je početkom ove godine organizovan povodom objavljivanja prvog toma u redakciji ,,Politike”).
Od kakvog je šireg značaja ovaj projekat videlo se i kada je projekat predstavljen letos u Mariboru - evropskoj prestonici kulture 2012. godine.Pobrao je nepodeljene aplauze i izazvao talas pohvala koje ne služe na čast samo autorima „Istorije umetnosti u Srbiji XX vek” i izdavaču, nego i Srbiji.
Slobodan Kljakić
