Iskonski strah

Ja verujem u zakon. Verujem u svetinju sudnice i u veličanstvo pravde. Takođe verujem da stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju, da činjenicama može da se manipuliše onako kako mađioničar manipuliše publikom. On vam skreće pažnju jednom rukom dok drugom izvodi trik. To se zove zavođenje s puta. Tužilac u ovom slučaju je mađioničar. Skreće vašu pažnju s činjenica ovog slučaja sjajnim trikovima i informacijama koje zapravo imaju veoma malo veze s krivicom ili nevinošću mog branjenika. On je izneo skup nečega što je nazvao dokazima – i svi do jednog su posredni. On kaže da je moj branjenik imao motiv, priliku i želju, ali ne iznosi čvrste dokaze koji ga neposredno povezuju sa zločinom. On kaže da je moj branjenik nemoralan, da je lažov, da je uhvaćen kako vara žrtvu, da je očajnik. Moj branjenik ne opovrgava te navode – ali, čine li ga motiv ili želja zločincem?
Da li mu se sudi zato što je nemoralan? Ili zato što je lagao? Ili zbog varanja? Hoćete li poslati ovog čoveka na električnu stolicu zato što je očajan? Kažem vam da u interesu pravde morate da zanemarite čarobnjakove trikove s kartama i pogledate mu drugu ruku – ruku u kojoj bi trebalo da su pravi dokazi, jer, ako to učinite, videćete da je prazna. Ovo je sudnica, a ne mađioničarska predstava. Mom branjeniku preti smrtna kazna. Možete li vas dvanaestoro, dame i gospodo, iskreno da kažete da je moj protivnik dokazao krivicu ovog čoveka bez ikakve sumnje? Sistem pravi greške bez obzira koliko je fino podešen, njegova slabost je ljudska sklonost ka grešci. Moj branjenik je čovek i on je grešan – ali takav je i mađioničar koji zahteva njegovu smrt. Zato od vas tražim da ne dozvolite da vas obmane zavođenje s puta. Proučite pažljivo dokaze i kada to učinite, nećete imati drugog izbora do da objavite kako moj branjenik nije kriv za ovaj zločin.

Martin Vejl Završna reč poroti
Država protiv Nikolasa Lume
3. septembar 1979.