Laslo Krasnahorkai rođen je u Đuli 1954. godine. Najvažnija dela: Sotonin tango (1985), Melanholija otpora (1989), Zatočenik iz Urge (1992), Rat i rat (1999), Pustošenje i tuga pod kapom nebeskom (2004), Seiobo je boravio tamo dole (2008), Poslednji kurjak (2009) i dr. Dobitnik je više mađarskih i međunarodnih književnih priznanja: nagrade Atila Jožef, Derijeve, Maraijeve i Košutove nagrade. Roman Melanholija otpora je 1993. godine proglašen za knjigu godine u Nemačkoj. Na osnovu ovog romana poznati mađarski reditelj Bela Tar snimio je film Verkmajsterove harmonije. Krasnahorkaijeva dela prevedena su na nekoliko svetskih jezika, a njegovi romani Sotonin tango i Melanholija otpora imali su zapaženu recepciju u svetu, pre svega u nemačkom i engleskom govornom području.
20.06.19 Danas
Reči ne otkrivaju ništa
Sa ili bez, danas tako omiljenog, epiteta književne zvezde, mađarski pisac Laslo Krasnahorkai nesumnjivo je jedan od vodećih evropskih pisaca današnjice.
Dva važna razloga potvrđuju to: pronicljiv uvid u stanje duha modernog čoveka, rastrzanog između poznate ali nikako savladane prošlosti i neizvesne budućnosti i intervencija u sintaksi koju Krasnahorkai neprekidno sprovodi bivajući svestan činjenice da, kako piše, „reči ne otkrivaju ništa, čak je sasvim izvesno da one postoje upravo zato da bi prikrile izlaz“. Svesno preuzimajući sizifovski izazov, ovaj pisac, neprekidno, uz svu svest o nemoći jezika, istražuje njegov potencijal istovremeno tragajući za izlazom iz stanja hibernacije u kojem savremeni čovek trenutno boravi. I ne čudi zato što se, još od svojih ranih dela, romana Satantango ili Melanholije otpora Krasnahorkai svom silom talenta koji poseduje bavi apsurdom i nekom posebnom vrstom distopijske vizije upravo kroz rečenicu koja čitaoca doslovno ostavlja bez daha i jednim, nazovimo to tako, literarizovanim filozofskim sistemom.
Zbirka priča Ide svet koju od skoro imamo priliku da čitamo u izdanju kuće Rende i u prevodu Marka Čudića, poseduje efekat romaneskne celine. Trodelnu kompoziciju spaja glas pripovedača istovremeno učesnika u svim (ne)zbivanjima jer, ne zaboravimo, ključna stvar kojom se autor bavi je vizija nezainteresovanog, neaktivnog i statičnog čoveka. To nije više stari sveznajući pripovedač, to je posmatrač stvari koje inspirišu na ideju otpora i pobune, ideju o lenjosti duha da spozna suštinu stvari i odgovor zbog čega nismo bili u stanju da primetimo kada se sve to dogodilo, taj prelaz iz starog u novi, hladan, neprijateljski i nepoznat svet. Varirajući u ovoj zbirci motive otpora i traganja za suštinom, Krasnahorkai poručuje ono što nam je Sokrat nekada davno poručio – Znam da ništa ne znam ali, ide korak dalje, nastoji da spozna. I u tom iskoraku ka pokušaju spoznaje sadržan je smisao ove zbirke. U suprotnom, imaćemo samo taj novi, drugačiji, svojevoljni svet koji se kreće, on ide dok je čovek upleten u mrežu vlastitog oklevanja i straha te stoji u mestu.
M. Nenezić
