Frančeska Simon je Amerikanka koja živi u Londonu sa suprugom i sinom Džošuom. Odrasla je u Kaliforniji, a studirala na Jejlu i Oksfordu.Radila je kao novinar i nekoliko godina pisala pozorišne kritike. Danas je veoma uspešan pisac dečjih knjiga.www.francescasimon.com
Gaša je bio grozan.
Svi su to govorili, čak i njegova majka.
Gaša je bacao hranu, Gaša je otimao, Gaša se gurao, udarao i štipao. Čak ga je i njegov plišani meda izbegavao kad god je mogao.
Njegovi roditelji su očajavali.
„Šta da radimo s tim groznim dečakom?“, uzdisala je mama.
„Kako su fini ljudi kao što smo mi dobili tako grozno dete?“, uzdisao je tata.
Kada su ga vodili u školu, roditelji Groznog Gaše hodali su iza njega, pretvarajući se da nije njihov.
Deca su upirala prstom u Gašu i šaputala svojim roditeljima: „To je Grozni Gaša.“
„To je dečak koji mi je bacio jaknu u blato.“
„To je dečak koji je zgazio Bobinu bubu.“
„To je dečak koji je...“ Umetnite kakvo bilo gnusno delo. Grozni Gaša radio je sve.
Grozni Gaša imao je mlađeg brata.
On se zvao Savršeni Saša.
Savršeni Saša uvek je govorio „Molim“ i „Hvala“.
Savršeni Saša voleo je povrće.
Savršeni Saša uvek je koristio maramicu i nikad nije čačkao nos.
„Zašto ne možeš da budeš kao Saša?“, pitala je mama Gašu svakog dana.
