Fransoa Rable (fr. François Rabelais) (Chinon, Indre-et-Loire, oko 1494. - Pariz, 9. april 1553.) - francuski humanist, pripovedač, lekar i monah.
Prvi je veliki francuski prozaista i jedna od najkrupnijih figura francuske renesanse. U mladosti je bio monah (franjevac pa benediktanac). Rano je pokazao interes za antičke jezike (grčki, latinski, hebrejski) i prirodne nauke. Osumnjičen da čita "jeretičke" knjige, napušta manastir ("brlog lenjosti i pohote"), studira medicinu i sprijateljuje se s istaknutim humanistima. Rable je imao bezgranično poverenje u prirodu i nauku. Poklonik je antike, uvek žedan novih saznanja.
Godine 1532. je doktor u Lionu i profesor anatomije. Tu objavljuje u prevodu Hipokratove aforizme i "Medicinska pisma" Đovannija Manardija, kao i zapažen šaljivi almanah ("La Pantagrueline prognostication"). Životno delo mu je fantastično - satirični roman „Gargantua i Pantagruel“ kojim je izrazio ideje pravde, dobrote, čovečnosti, kulture i tolerancije. Kao lični doktor kardinala, ambasadora pri Vatikanu, boravi u više navrata u Rimu, gdje proširuje svoje znanje studijem arheologije, botanike i arhitekture.
