Gargantua i Pantagruel

24.05.04 Glas javnosti

Roman "Gargantua i Pantagruel" dolazi iz vremena koje, barem na prvi pogled, nema nikakve sličnosti sa ovim u kojem živimo. Ipak, budući da je to kalambur koji u središtu ima naravi, mentalitete, ukratko, ljude - skoro sve što je Rable napisao može biti prepoznato i danas. Niz "prejezovitih žitija", sled neverovatnih avantura Gargantue i sina mu Pantagruela, barem je dvostruko važan za našu sredinu.

Pre svega zato što je to Rable, a zatim, ništa manje, zato što ju je na jezik našeg naroda preveo Stanislav Vinaver. Uvek kada se vraćam ovoj knjizi, a vraćam se često, zastanem na tren u nedoumici - šta mi više znači u njoj, ono šta je napisano ili kako je napisano - prevedeno, da li je važnija pouka samog autora koji nas uči da duhovitost pobeđuje svako zlo ili činjenica da je to, uz još neke Vinaverove prevode, zlatni rudnik srpskog jezika. Ne sećam se kada sam prvi put zgrabio tu obimnu, tvrdo ukoričenu knjigu, objavljenu u godini u kojoj sam se rodio. I ne mogu sa sigurnošću da kažem da li sam je ikada pročitao od početka do kraja ili je to uvek bilo na preskok, od mesta do mesta, od bravure do bravure. U svakom slučaju, to jeste knjiga kojoj se vraćam barem nekoliko puta godišnje.

Da li je to avangardna knjiga napisana pre nekoliko vekova? Ili možda začetak postmoderne? Ono što me je, između ostalog, fasciniralo u tom pismu jeste potpuna relativizacija prostora, poremećaj dimenzija. Kao slikar uvek sam je video naslikanu nekakvim drastičnim cinoberima, punu vatrenosti. Ipak, u senci svih preterivanja kod Rablea stoji suvereno znanje koje se sprda sa kvaziznanjem. Kada bi u ovoj zemlji bilo malo više znanja i hrabrosti, bilo bi, valjda, i više Rablea. U kvaziznanjima nismo nikada oskudevali.

U zemlji u kojoj živimo traje još jedna izborna kampanja - koliko li ćemo likova iz Rableovih spisa gledati narednih nedelja? Dugo već živimo u zemlji lažnog predstavljanja: lopovi kao bankari, falsifikatori kao slikari, ubice kao narodni junaci, obijači trafika kao ministri policije, rašljari kao istoričari, žrtve kao krivci, bilteni tajne policije kao ozbiljni nedeljnici (seća li se neko slogana "kreativni rukopis"?), duševni bolesnici koji se predstavljaju kao kolumnisti... Rableovo pismo skida maske, upravlja snop svetlosti prema gluposti, nadmenosti i ispraznosti koja ostaje kada se maska skloni.

Tokom poslednje decenije prošlog veka za one koji su živeli na našim prostorima Rable i Vinaver, udruženi, bili su najbolji protivotrov za sve što nam je priređivao namrgođeni totalitarizam. Verovao sam da će doći vreme kada ćemo Rablea moći da čitamo opuštenije, bez "prepoznavanja likova". Ali, pokazalo se da je to bila lažna nada - ispostavlja se da su Rable i njegov brat Vinaver još uvek nezamenjiv navigator kroz močvare današnjice, kroz namrštenu ozbiljnosti lažne demokratije, one koja "legalizmom" naziva kršenje zakona.

Mileta Prodanović

10.04.03 Danas

Cuveni roman "Gargantua i Pantagruel" Fransoa Rablea, objavila je nedavno izdavacka kuca "Dereta". Roman je stampan prema prvom izdanju iz 1950. godine, koji je objavila beogradska Prosveta, a u prevodu Stanislava Vinavera. "Gargantua i Pantagruel" pojavili su se u istoimenoj Deretinoj biblioteci. Ovaj Rableov roman kriticari su svrstali u jednu od najuzbudljivijih i najsocnijih knjiga svetske knjizevnosti svih vremena i definisali je kao enciklopediju renesansnog humanizma. U pitoreskna i uzbudljiva zbivanja, Rable je upleo neverovatne dogodovstine i groteskne elemente, kao i sopstvena lucidna i realna zapazanja. Bog komedije vlada ovim romanom, u kome se smeh javlja ne samo u okviru forme i izraza, vec i u idejama, sadrzaju i tendencijama.
"Gargantua i Pantagruel" je roman koji je i uticao na razvoj knjizevnosti u toj meri, da se i po tome moze svrstavati u najvisa knjizevna ostvarenja svih vremena i naroda. Citalac koji se danas odluci za Rablea, bice zapanjen neverovatnom svezinom sadrzaja i uverice se da su najveca knjizevna dela svevremena, uvek nova i zanimljiva, jer se menjaju i rastu zajedno sa covecanstvom.

S. D.

01.01.00

Politika
13.02.2003.

KNJIGE KOJIH DUGO NEMA

Gargantua i Pantagruel
Slavni roman francuskog pisca Fransoa Rablea objavio Grafički atelje Dereta, prema prvom izdanju, u Vinaverovom prevodu

"Od svih živih bića jedino je čovek kadar da se smeje", zapisao je Aristotel, a nema lepše rečenice koju je Eli Finci mogao da stavi kao moto svog predgovora slavnom romanu "Gargantua i Pantagruel" francuskog pisca Fransoa Rablea.

Finci je, pišući o "prvom velikom satiričaru realisti moderne evropske književnosti" u čijem se delu, kako kaže, ogleda čitava epoha ljudskih napora i traženja u Francuskoj, ovaj roman od srca preporučio srpskoj čitalačkoj publici pre tačno 53 godine, kada je "Gargantua i Pantagruel", u prevodu Stanislava Vinavera, prvi put objavljen kod nas, i to u izdanju beogradske "Prosvete".

Zvanična osuda

Sada je ovo delo, kojeg nema već dugo u našim knjižarama, štampao Grafički atelje Dereta nastavljajući svoj, prošle godine započeti, izdavački put na kojem obnavlja prevodna i originalna dela naših najistaknutijih prevodilaca, književnika i naučnika kakvi su bili Miloš N. Đurić, Milutin Milanković, Albin Vilhar i Stanislav Vinaver. Na taj način, Grafički atelje Dereta vraća u sećanje i vrednost, i važnost tih ljudi, a kako dela uz čije naslove stoje njihova imena uglavnom nema po knjižarama, i priprema duhovno tlo za nove generacije koje će u njima uživati.

"Gargantua i Pantagreul" objavljeni su kao sedma knjiga prvog kola biblioteke "Prevodi Stanislava Vinavera", i štampani prema tom izdanju "Prosvete". U opsežnom predgovoru Eli Finci podseća na vreme u kojem je živeo Fransoa Rable, na njegovo delo (bio je franjevac, lekar i šef dvorske kancelarije za molbe) koje po obimu nije veliko, i na ovaj roman, sasvim dovoljan da ga upiše u istoriju svetske književnosti. "Gargantuu i Pantagruela" Rable je objavio tridesetih godina 16. veka, i knjiga je za kratko vreme postigla nezapamćeni uspeh kod naroda, dok se "zvanična" strana francuskog društva, pak, zabrinula: Sorbona je "zazvonila na uzbunu" i posle niza oštrih napada, reči su Elija Fincija, došlo je do zvanične osude knjige...

Slasti i uživanja

Imena onih koji su knjigu napadali ne pamte se; džin i njegov sin, Gargantua i Pantagruel, o čijim životima govori pet romana knjige, i danas su živi, kao simboli jednog slobodnog duha koji za sebe traži mesto u ovome, i ovakvom svetu. Slasti i uživanja kojima se oni predaju, pučka legenda čiji su oni junaci, i groteskno-komično koje je Rable ovaplotio u romanu, čudesni su spoj. Finci kaže da su sličnom težili i Servantes, i Svift, i Gogolj... Lepota života u rečima kojima je Rable ispisao "Gargantuu i Pantagruela" inspirisali su slavne pisce u kasnijim vekovima, pa i zbog toga, zaključuje Eli Finci, ovaj roman spada u red najviših književnih ostvarenja svih vremena i svih naroda.

I, ko je prvi mogao da prevede ovaj prebogati bruj Rableovih reči na srpski? Doista samo Stanislav Vinaver, čovek neodoljivo preciznog jezika i prebogate mašte, sposoban da pronađe pravu reč kojom bi dočarao čitav jedan svet koji ona, u originalu, pruža. Pa ipak, i takav jedan prevodilac, skromno, kaže da je samo pokušao da prevede Rablea! Vinaver dodaje da je naš neukroćeni jezik dorastao delima koja ključaju životnom snagom. Zato mu je prevoditi Rablea bila slast, jer je na taj način doživljavao ne samo pisca, nego i naš jezik. I stoga je zaključio: "Trudio sam se da ceo taj naš jezik, iskonskih lepota, stavim u službu onoga čiji ubojiti smeh grmi nad vekovima ljudskoga umlja i bezumlja". Uverimo se i sami u ovo što nam kaže Stanislav Vinaver. Čitajmo, iznova, kao prvi put, "Gargantuu i Pantagruela".

A. Cvijić