01.05.22 Bookwar
DA LI JE GANDI MOGAO DA SPREČI RASPAD JUGOSLAVIJE?
Proučavajući Gandija i njegove poruke možda možemo doći do odgovora kako izbegnuti i sprečiti sukobe i talase nasilja koji danas zapljuskuju svet.
Devedesete godine minulog veka bile su najteže u životu Predraga Čičovačkog. Iako je upravo na početku te dekade, 1991. godine, odbranio doktorsku tezu o Kantovoj Kritici čistog uma i započeo profesorsku karijeru na prestižnom koledžu za društvene nauke na istočnoj obali SAD nikako nije mogao da se skoncentriše na suptilnost transcedentalne filozofije.
Zaoštravanje sukoba u Jugoslaviji, zemlji u kojoj je rođen nisu mogli da mu daju mira. Počeo je da se pita kako su različite etničke grupe, koje su decenijama živele u miru, odjednom postale netolerantne jedne prema drugima. Pitao se odakle je počeo da duva taj vetar uništenja i da li je moguće učiniti nešto pozitivno i sprečiti dalju eskalaciju.
Čičovački je na početku karijere imao ideju da uđe u elitni klub proučavalaca Kanta, ali ga je rat koji je buknuo na Balkanu i traganje ka alternativi nasilju i destrukciji okrenuo na neku drugu stranu.
U sećanje je prizvao Gandija.
Setio se kako su Jugoslavija i Indija bile među osnivačima Pokreta nesvrstanih i kako je zbog toga u vreme njegovog detinjstva i mladosti sve što je iz Indije bilo je lepo prihvaćeno i dobrodošlo. Izučavanje Gandija je bio i deo njegovog obrazovanja tokom srednje škole.
Tako je, u drugoj polovini devedesetih, počeo ponovo da otkriva Gandija i njegove ideje. Kraj dekade i veka dočekao je kao jedan od predavača na studijama za „rat i mir“ na svom koledžu i zastupnik Gandijevog protivljenja nasilju.
Možda bi njegovo zanimanje i ideja o Gandiju ostala čista i nevina da 2007. godine nije pozvan da poseti Indiju i učestvuje na konferenciji Gandi se vraća.
Sam naziv konferencije pobudio je niz pitanja. Kako da se vrati? Zar je nekuda odlazio?
Tokom tog boravka u Indiji, naročito dok je slobodno putovao i nije bio okružen Gandijevim sledbenicima, spoznao je da je ovaj, na neki način, proteran iz Indije.
Utvrdio je da se današnja Indija, koja je delimično bila i Gandijeva kreacija, suočava sa sličnim problemima koji su bili aktuelni i kada je Gandi bio živ.
Čičovački je stekao utisak da je za većinu običnih Indijaca Gandi samo ime i ništa više.
Siromašni Indijci, voleli ili ne voleli Gandija, svesni su da to ništa neće promeniti u njihovim životima. A oni bogati sugrađani i industrijalci smatraju da je Gandi bio neprijatelj zato što je želeo da zemlju udalji od progresivnog i ekonomski bogatog sveta i vrati je u srednji vek.
Ma koliko bio iznenađen stavovima onih koji nisu voleli Gandija, još je neprijatnije bio iznenađen stavovima onih koji su ga podržavali. Smatrao je da su od njega načinili kamenu bistu i da su od čoveka punog ideja za koje se i danas valja boriti napravili sveca kojeg valja samo poštovati.
Čičovački je, iz njegove autobiografije i onoga što su o njemu pričali njegovi prijatelji, dobro znao da Gandi nije bio svetac već čovek koji se borio da pronađe autentične načine življenja. Gandi se borio protiv unutrašnjeg i spoljašnjeg nasilja, ne samo u sebi i u Indiji, već i u celom svetu.
Čičovački je smatrao da bi se trebalo vratiti tom Gandiju. Jer samo na taj način Gandi može pomoći Indiji novopečenih superbogataša i zvezda Bolivuda. Samo taj autentični Gandi može pomoći da predupredimo konflikte poput onih koji su se dogodili u Jugoslaviji.
Kako bi pronašao odgovore na pitanja da li Gandi može sprečiti epidemiju nasilja i sukoba širom sveta i biti inspiracija u tome ili moramo pronaći novog heroja, Čičovački se 2012. godine vratio u Indiju i pet meseci proveo proučavajući i tragajući za ovim odgovorima.
Kao rezultat njegovih istraživanja objavio je knjigu Gandijevim stopama koju je, u prevodu Miroslava Ivanovića, objavila izdavačka kuća Službeni glasnik.
Knjiga je namenjena kako onima koji su već upoznati sa Gandijem, već i onima kojima je Gandi i dalje zagonetka koju valja odgonetnuti.
Kroz priču o Gandijevom životu i najznačajnijim političkim borbama koje je vodio, Čičkovački nam provlači i ideje za koje je Gandi zastupao, ali nam nudi i filozofske poruke i pouke koje bi trebalo da izvučemo iz svega toga.
U pitanju je najbolji uvod u Gandija koji možemo da dobijemo.
Piše: Milan Aranđelović
