Džon Banvil rođen je 1945. u Veksfordu, Irska. Prvu zbirku priča objavio je 1970. Do danas je napisao deset romana, koji su mu doneli reputaciju vodećeg irskog pisca srednje generacije i jednog od najznačajnijih savremenih pisaca na engleskom jeziku. Za roman Doctor Copernicus dobio je (1976.) nagradu "Džejms Tejt Blek Memorijal", za roman Kepler (1981) "Gardijanovu nagradu". Knjiga dokaza ušla je (1989) u najuži izbor za "Bukera" i osvojila "Nagradu GPA". Po svom romanu The Newton Letter, napisao je scenarijo za istoimeni BBC-jev TV film. Prošle godine dobio je nagradu američke Fondacije Lanan za sveukupni prozni opus. Zivi u Dablinu i književni je urednik lista Irish Times. Suprotno irskoj književnoj tradiciji, Banvil je izbegao dobrovoljni egzil, pa se i njegovo delo, iako prepoznatljivog temperamenta, razlikuje upravo po odsustvu prepoznatljivo irskih tema. Tri njegova romana bave se uzajamnim odnosom nauke i umetnosti kroz fiktivne ličnosti Kopernika, Keplera i Njutna. Još jedna trilogija, započeta knjigom dokaza , u prvi plan stavlja suštinsku amoralnost služenja estetskim principima. Banvilovi rafinirani negativci, opsednuti lepotom i užasom sveta, tragaju za skrivenim poretkom stvari, za nekim ključem, ili trikom, samo da bi se suočili sa vlastitom zabludom. Da su u pitanju izuzetne kreacije govori već i pojava termina banvilovska hulja u rečniku anglosaksonske književne kritike. Korene Banvilove originalnosti Irci nalaze u poetskoj preciznosti V.B. Jejtsa i apsurdističkoj tragikomediji Semjuela Beketa, ali i u ironiji i sklonosti koincidencijama Vladimira Nabokova.