Vladimir Pavlović je rodjen u decembru 1967. godine. Živi i radi u Beogradu. Završio je Filološki fakultet, odsek - srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Piše pripovetke i romane.Radnja knjige pripovedaka "Džimi Glodač i Napoleon Koks" opisuje ljude i dogadjaje osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, a smeštena je u milje novobeogradskog sivila.Likovi uglavnom nisu izmišljeni.Mnogi od njih su još uvek medju nama.
"Koliko sam samo puta poželeo da je mrtav?! Ponekad ga mrzim toliko da prosto osećam kako tu mržnju mogu opipati, ščepati šakama i stezati prstima dok je ne ugušim, a ponekad mi se učini da je on samo šraf u ogromnom aparatu mržnje i da bi se, kad bi ga odstranio, ceo aparat razbio na sićušne komade, nemoćne da bilo kome naude. Zatvorim oči i vidim sebe u mraku sobe. Ustajem iz kreveta. U pidžami sam. On spava u fotelji ispred uključenog televizora. Prilazim mu s ledja, lagano, hodam na prstima. Majka je u spavaćoj sobi, čujem je kako se prevrće u krevetu. Na televiziji se prikazuje crtani film. Uzimam u ruku lampu, koju im je za dvadesetogodišnjicu braka poklonio stric, i dižem je iznad glave. Udaram, i udaram, i udaram, i udaram... Krvavim rukama okrećem fotelju prema sebi i umesto njegovog, ugledam svoje lice. Nije istina ono što oni tvrde, da deca mrze svoje roditelje. Istina je da roditelji mrze svoju decu."
