Vesna Vidojević-Gajović rođena je 4. januara 1953. godine u Obrenovcu. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa za Opštu književnost sa teorijom književnosti).
Objavila je knjige priča za decu: Potraga za letom (1985), Babarogin rođak (1986), U zemlji Piruežana (2000), Detelina sa četiri lista (2006); slikovnicu Svako svoju kuću ima (1990); romane za decu: Zeleni papagaj (1994) i Puženko i njegova kuća (2001), za koji je dobila nagradu Zmajevih dečjih igara Rade Obrenović i Dositejevo pero nagradu dečjeg žirija za najbolju knjigu za mlađi uzrast.
Za zbirku priča Kecelja na bele tufne dobila je najveću književnu nagradu u oblasti literature za decu NEVEN, kao i Dositejevo pero za 2003. godinu.
Radio Beograd je emitovao šest njenih drama za decu. Nagrađene su: Rukavice-buntovnice (1981), Zimski sladoled (2000) i Kuća iz snova (2000).
Autor je čitanke za treći razred osnovnih škola. Prevodila je priče za decu sa engleskog i italijanskog jezika. Zastupljena je u nekoliko antologija i čitanki.
31.01.13
Prikaz knjige
Dve japanske salvete i druge priče, Vesna Vidojević-Gajović
OVO JE KNJIGA ZA DECU: čije se lepo oblikovane i ilustrovane korice otvaraju sa znatiželjom, a srećno izabran naslov mami znalcima osmeh na lice. Onim bivšim kolekcionarima, u čijem detinjstvu salvete nisu imale praktičnu namenu, već su se divili njihovom dezenu i finoći hartije. I eto ulaska u atmosferu odrastanja i jednog leta koje je bilo puno avanture, iako se ssve dešavalo u velikom dvorištu. Kao što će se potvrditi i u ovoj zbirci priča, mali domaći svet porodice i njegovi segmenti za dete su čitava ekumena. Njegov zadatak je da otkrije i pokuša da shvati.
ŠTA BI BILO KAD BI: kad bi se ovaj naučnoistraživački pohod sveo samo na zidove učionice? Igre, koje životu daju neslućenu dimenziju, ne bi bilo. A bez nje, očigledno, nema ni razumevanja sveta. Oponašanje starijih, pravljenje nečega, večita jurnjava i nestašluci, kakvih je bilo i u autorkinom detinjstvu, dnevne su obaveze deteta kako bi se u smiraj dana, o svemu tome razmišljalo i dolazilo do važnjih zaključaka. Zato se opisi igara i mikropustolovina odlično dopunjavaju sa psihologijom likova ovih priča.
MOŽE LI OVA KNJIGA DA NAS OBRADUJE: I te kako. Idilična slika života u bujanju i zanimljiv ton pripovedanja pun iščekivanja, dosledno su sprovedeni. Tako ovu knjigu možemo doživeti i kao mini-roman za najmlađe, jer se, uz to, priče povezuju i mestom radnje, i napetošću, i likovima.
OVU MISAO AUTORKE VREDI ZAPAMTITI: "U bukvaru je slovo C slovo C, ali moje je začinsko slovo, koje tako lepo miriše na cimet."
ZGODNO MESTO ZA ČITANJE: dečja soba.
DA LI MI VERUJETE (PORUKA ODRASLIMA): da je ova knjiga znalački napisana i komponovana? Ovo nije prva knjiga Vesne Gajović, majstora pripovedanja i dobitnice mnogih nagrada za literarno stvaralaštvo, koja se obraća onom najlepšem i najdragocenijem u detinjstvu.
