Beogradska književnica Marina Kostić autorka je knjiga proze objavljenih u Prosveti: Kćeri slatke i gorke (pripovetke, dva izdanja, 1981, 1982), Hleblje (roman, 1985), Bog u krilu devojke za udaju (roman, 1989), koji je u narednom izdanju objavljen sa izmenjenim naslovom: Mačji skok (1994), Ženska loža (pripovetke, 1992).Ostale knjige: Samo vetar čuje (izbor iz proze, 1999), Dolazi vučica(roman, dva izdanja, 2001, 2002), Putnik plave krvi (pripovetke, 2001, dva izdanja) i Beli veo (roman, 2009).
01.01.00
Dnevni Telegraf23.12.1998.
DT intervju: Marina Kostić povodom svog novog romana o krvavom jugoslovenskom raspadu, za DT kaze:
Iz ratnog pozara "Dolazi vučica"
Beograd - "Jedinka koja zivi sama u stanu kao u vucjoj jazbini, stegnutog srca i zuba pred onim sto ju je snaslo s poslednjim ratnim pozarom na tlu bivse Jugoslavije, moze se tumaciti i anatemisanim narodom, sabijenim prostorno i psiholoski u vucju rupu u kojoj pokusava da se razracuna sa samim sobom", kaze za DT Marina Kostic povodom svog novog romana "Dolazi vucica".
"Ako vuka povezujemo sa zlom koje vidimo u akterima nase svakodnevice, onda bi nam vise godio naslov "Odlazi vucica", ali proci ce izgleda jos vremena da bi se isprekidale karike namnozenih i skladno ispovezivanih zala u ovom narodu."
U romanu "Dolazi vucica" bavite se vremenom krvavog jugoslovenskog raspada.
"Dok pisac stvara lik mladog coveka nadahnutog istorijskim idealima, ne misli o tome da u tom trenutku, na nekom kraju grada neki mlad covek drzi uperen pistolj u glavu taksiste da bi se domogao njegove zarade. Ono sto moze literatura, to je da saopsti kako je, zahvaljujuci nekim okolnostima cela jedna istorijska pozornica iskosena."
Kako da znamo da je nas odnos prema istoriji ispravan?
"Istorijska distanca, o kojoj je govorio Dedijer, skoro da je iscezla, jer je istorija ubrzana. Ovo je vreme instant istorije, u kojoj se vise ne ceka da se zavrsi neko istorijsko zbivanje da bi se o njemu napisala knjiga. Sve sto se dogodilo, sto se sada zbiva, treba zabeleziti i nazvati imenom koje mu sleduje, to ce vec sutra biti kockica u mozaiku istorije. Ne kazem da svi treba da pisu dnevnike i memoare ali duzni smo svom osecanju ovog trenutka bar recenicu istine.
Zatrpavamo se u bezizlaznom tunelu
"Ovo vreme se ne sme zaboraviti apsolutno nikad. Mozda su nam ga i nametnuli neki drugi, ali ga mi modeliramo, onim sto mi jesmo, ili sto bismo zeleli da budemo. I umesto da uz malo razuma izmilimo iz tunela u kome se nalazimo, mi se samo sve vise zatrpavamo u njemu, uobrazavajuci da krcimo put ka nekoj boljoj istoriji", kaze za DT Marina Kostic.
S. Djokić
