01.01.00
Politika
17.01.2000.
Crtež kao nosilac ideje
Olga Dobrović: "Dokumentacija o stvaralaštvu Petra Dobrovića II", izdavač: Galerija Matice srpske, Novi Sad, 1999.
Kada se pojavila knjiga Olge Dobrović "Dokumentacija o stvaralaštvu Petra Dobrovića" predstavljena je kao jedan izuzetno značajan dodatak za bibliografiju ovog umetnika. Posebno ako se ima u vidu da u skromnoj izdavačkoj delatnosti iz oblasti umetnosti najmanje prostora ostaje za ovakvu vrstu publikacija. Reč je o arhivskoj građi koja sadrži popis celokupnog umetnikovog opusa, uvid u kompletnu izložbenu aktivnost kao i hronološki navedenu literaturu koja je ovo delo pratila.
Obim građe uslovio je da se prvobitno zamišljena jedna knjiga "Dokumentacije" razvije u dvotomno izdanje. Tako je za prvom knjigom, u kojoj su obrađene sve izložbe (do 1990. godine), bibliografija i dela u tehnikama ulja, tempere, akvarela i pastela, usledila i "Dokumentacija o stvaralaštvu Petra Dobrovića II", izašla decembra meseca 1999. godine, takođe zaslugom Galerije Matice srpske. Na taj način u potpunosti je kompletiran osvrt na delo Petra Dobrovića ovim nastavkom u kome su precizno obrađeni podaci o radovima u tehnici crteža, dopunjen spisak izlagačke delatnosti i publikovan sadržaj legata koji je umetnikova supruga Olga, 1993. godine, predala Arhivu SANU u Beogradu. Ovaj legat sadrži lična dokumenta Petra Dobrovića, njegovu prepisku, političke članke, likovne kritike i materijal vezan za organizovanje izložbi u zemlji i inostranstvu.
Osnova slikarstva
Međutim, da bi se shvatio pun značaj koji je "Dokumentacija" dobila novoizašlom dopunom, trebalo bi se osvrnuti na crtački opus ovog eminentnog umetnika, odnosno na značaj njegovog crteža, kako za lično stvaralaštvo tako i za srpsku umetnost u celini. Rastko Petrović u svojoj kritici Dobrovićeve izložbe 1921. godine piše da bez ikakve sumnje niko u Jugoslaviji ne crta bolje od Dobrovića, Miodrag B. Protić ga smatra jednim od najvećih jugoslovenskih crtača, Lazar Trifunović se na njegov crtež osvrće kroz autentičnu izjavu umetnika: "U Parizu sam ostao sve dok nisam utvrdio da je moj crtež postavljen na solidnu osnovu i da sam zbog toga osposobljen da pravim ozbiljnu umetnost". Dakle, crtež viđen kao osnova slikarstva. Dobrović je ovu ideju razvijao kako u svom delu, tako i u pedagoškom radu, prvo kao osnivač i predavač večernjeg tečaja figuralnog crtanja na Kolarčevom narodnom univerzitetu, 1934. godine a zatim i kao profesor Likovne akademije u Beogradu.
Tokom celokupnog Dobrovićevog opusa crtež dosledno prati razvoj i promene kroz koje njegov likovni izraz prolazi, ne menjajući svoj značaj tokom ovog puta. U periodu kubizma i sezanizma, u prvoj polovini druge decenije, crtaž igra vodeću ulogu. Prelaz ka tradicionalnom likovnom izrazu, tokom dvadesetih, započeće takođe crtežom. O tome svedoči čitav niz radova, iz kolekcije Matice srpske, nastalih tokom boravka u Firenci 1921. godine. Ako se uporede sa prethodno pomenutim ovi radovi demonstriraju promenu umetnikovog izraza ka tradicionalnijem i monumentalnijem načinu izražavanja. Doba Dobrovićevog zenitnog kolorizma četvrte decenije obeležiće crteži - skice za uljane slike nastale u ovom periodu. Kao završna reč mogu se posmatrati radovi nastali početkom četrdesetih, kada ova tehnika ponovo postaje jedan od osnovnih vidova umetnikovog izražavanja. Važno je istaći da bez obzira na raznolikosti u pristupu i značaju, Dobrović nikada nije napustio crtačko likovno izražavanje. Knjiga koja je pred čitaocem o tome najbolje svedoči, pošto omogućava lak i brz pregled zastupljenosti ove tehnike u slikarevom opusu, a manje upućenima, jasno pokazuje da se ovaj slikar, pre svega upamćen kao kolorista, nikada nije krio iza boje, odnosno da za to nije imao razloga. Registrovanih 1270 radova, od toga skoro 600 iz faze čistog kolorizma, o tome nedvosmisleno svedoče. "Mnogo je danas ljudi koji slikaju ali je malo njih koji znaju da nacrtaju" - smatrao je Dobrović - "Crtež je nosilac ideje, kolor je samo onaj momenat koji daje raspoloženje, koji daje jednu emotivnu pristupačnost i bližu vezu".
Mikelanđelov ideal
Baziran skoro isključivo na muškom i ženskom aktu, Dobrović eksperimentiše sa svim mogućnostima koje mu ljudsko telo pruža. Više ili manje kubistički, ovi crteži predstavljaju napore dosezanja jednog monumentalnog izraza kome je, prema sopstvenom svedočenju, umetnik težio. Koliko je u tome uspeo možda se najbolje vidi u poređenju koje još dvadesete godine pravi Todor Manojlović. Smatrajući ove crteže "jednom senzacijom lepote" Manojlović ih poredi sa klasičnim idealima Mikelanđela. Međutim, oni nisu samo po idealu lepog vezani za velikog renesansnog majstora, već i po jednoj moćnoj, stabilnoj snazi skulptorske dimenzije koju u sebi nose, upravo zbog njihove samo delimično kubizirane razgrađenosti. Istovremeno u Dobrovićevom izboru mladih muških i ženskih nagih figura možemo tražiti začetke kasnije dosledno razvijane estetike lepog. Snaga života uvek je bila prisutna u njegovom delu bez obzira na tehniku kojom se izražavao.
U godini kada se obeležavaju dve i pod ecenije od kada je umetnikova porodica oplemenila Beograd Galerijom Petra Dobrovića (Kralja Petra 36/IV) i tako omogućila da se delo ovog velikana srpskog slikarstva sagleda u potpunosti i u svakom trenutku, a ne samo na retkim izložbama (primera radi, jedina izložba Dobrovićevih crteža organizovana je u Beogradu 1981. godine), knjiga Olge Dobrović je samo još jedna potvrda zasluženog mesta koje ovaj umetnik zauzima u nacionalnoj kulturnoj baštini. I, naravno, još jedno podsećanje na ženu koja je tokom decenija ovo delo čuvala da bi ga podelila sa svim ljubiteljima slikarstva.
Celokupna dokumentacija, na osnovu koje su nastale obe knjige čuva se u Galeriji Petra Dobrovića u Beogradu.
Simona ČUPIĆ
