Teri Pračet (1948–2015) počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao već posle tri sata, što je u to vreme bilo iskustvo koje je zaista nešto značilo. Pošto se oprobao u gotovo svakom poslu koji postoji u provincijskom novinarstvu, osim, naravno, praćenja fudbalskih utakmica subotom, prešao je u Central Electricity Generating Board i postao predstavnik za javnost četiri nuklearne elektrane.Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu mnogo zabavnije od pravog posla. Od tada je broj napisanih knjiga postao dvocifren, a svaka naredna ima rezervisano mesto na top-listi bestselera. Pisao je knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno su ga optuživali da se bavi književnošću. Govorio je da je pisanje najveća zabava koju čovek može sebi da priušti.
U POČETKU
Bio je lep dan.
Svi su dani bili lepi. Bilo ih je znatno više od sedam do sada, a kiša još nije bila izmišljena. Ali oblaci koji su se navlačili istočno od Raja nagoveštavali su da je prva oluja na putu, i da će biti žestoka.
Anđeo Istočne Kapije zaklonio je glavu krilima kako bi se zaštitio od prvih kapi.
“Izvini”, reče učtivo. “Šta si ono pričao?”
“Rekao sam, pade k’o olovni balon”, reče zmija.
“O. Da”, reče anđeo, čije je ime bilo Azirafal.
“Iskreno, mislim da je malo prenaglio”, reče zmija. “Hoću da kažem, prvi prekršaj i sve to. Ionako ne vidim šta ima toliko loše u razlikovanju dobra i zla.”
“To mora da jeste loše”, rasuđivao je Azirafal, pomalo zabrinutim tonom nekoga ko takođe to ne može da uvidi, pa je tim više zabrinut, “inače ne bi ti bio upetljan.”
“Samo su rekli: ‘Idi tamo i napravi malo frke’”, reče zmija, čije je ime bilo Kroli, mada je sada razmišljao o tome da ga promeni. Ime Kroli[1], zaključio je, nije označavalo njega.
“Da, ali ti si demon. Nisam baš siguran da možeš zaista da činiš dobra dela”, reče Azirafal. “To ti je, znaš, u samoj prirodi. Ništa lično, razumeš.”
“Mada, moraš da priznaš da je tu bilo prilično pantomime”, reče Kroli. “Hoću da kažem, pokažeš na drvo i velikim slovima napišeš ‘Ne diraj’. Nije baš mnogo suptilno, zar ne? Hoću da kažem, zašto to drvo nije bilo na nekoj visokoj planini, ili negde daleko? Dođe ti da se zapitaš šta On zaista smera.”
“Najbolje je i ne razmišljati”, reče Azirafal. “Ne može se proniknuti u nedokučivo, uvek to kažem. Postoji Ispravno, a postoji i Pogrešno. Ako činiš Pogrešno kada ti je rečeno da činiš Ispravno, zaslužuješ da budeš kažnjen. Ehr.”
Sedeli su u neprijatnoj tišini i posmatrali kako kapi kiše udaraju po prvim cvetovima.
Napokon Kroli upita: “Nisi li ti imao plameni mač?”
“Ovaj...”, reče anđeo. Izraz krivice pređe mu preko lica, a onda se vrati tamo da bi se ulogorio.
“Jesi, je l’ da?” reče Kroli. “Plamteo je k’o ništa.”
“Pa, ovaj...”
“Baš mi se činilo da izgleda vrlo impresivno.”
“Da, ali, ovaj...”
“Izgubio si ga, je li?”
“O, ne! Ne baš izgubio, više onako...”
“Dakle?”
Azirafal je izgledao slomljeno. “Ako baš moraš da znaš,” reče on pomalo mrzovoljno, “poklonio sam ga.”
Kroli se zabulji u njega.
“Pa, morao sam”, reče anđeo, trljajući ruke rastrojeno. “Činilo mi se da im je tako hladno, jadničcima, a ona je već bila trudna, da ne pominjem sve te opake zveri napolju i oluju koja se približavala, pa pomislih, ovaj, šta tu ima loše, pa sam im, eto, rekao, gledajte, ako se vratite, biće svevišnja gužva, ali može da vam zatreba ovaj mač, pa evo vam ga, ne trudite se da mi zahvaljujete, samo svima učinite veliku uslugu i ne dozvolite da ovde dočekate zalazak sunca.”
Zabrinuto se osmehnu Kroliju.
“To je bilo najbolje što je moglo da se učini, zar ne?”
“Nisam siguran da ti uopšte možeš da činiš zlo”, reče Kroli sarkastično. Azirafal nije primetio taj ton.
“O, nadam se da je tako”, reče on. “Stvarno se nadam. Sekirao sam se čitavo popodne.”
Neko vreme su posmatrali kišu.
“Čudno je to”, reče Kroli, “ali ja se pitam da nije ono s jabukom bila ispravna stvar. Demon može pošteno da nadrlja ako uradi ispravnu stvar.” Munuo je anđela laktom. “Baš bi bilo smešno da smo obojica pogrešili, a? Baš bi bilo smešno da sam ja uradio dobru, a ti lošu stvar, a?”
“Ne baš”, reče Azirafal.
Kroli pogleda kišu.
“Ne”, reče, pribravši se. “Biće da je tako.”
Zavese crne poput škriljca valjale su se preko Raja. Grmljavina je tutnjala u brežuljcima. Životinje, koje tek što su dobile imena, sklanjale su se pred olujom.
Daleko, u mokroj šumi, nešto svetlo i plameno zatreperilo je između stabala.
Biće to mračna i olujna noć.
PRE JEDANAEST GODINA
Važeće teorije o stvaranju svemira tvrde da je on, ako je uopšte i bio stvoren, a nije, onako nezvanično, prosto započeo, nastao pre između deset i dvadeset hiljada miliona godina. Na isti način, za Zemlju se obično smatra da je stara oko četiri i po hiljade miliona godina.
Ti datumi su netačni.
Srednjevekovni jevrejski naučnici smestili su datum Stvaranja u godinu 3760. p.n.e. Grčki pravoslavni teolozi smestili su Stvaranje čak u godinu 5508. p.n.e.
Ti predlozi takođe su netačni.
Arhibiskup Džejms Ašer (1580-1656) objavio je Annales Veteris et Novi Testamenti godine 1654. koji su ukazivali da su Nebo i Zemlja stvoreni 4004. p.n.e. Jedan od njegovih pomoćnika još je više razradio proračun i mogao je trijumfalno da objavi da je Zemlja stvorena u nedelju 21. oktobra 4004. p.n.e, tačno u 9:00 ujutro, zato što je Bog voleo da posao završi rano ujutro, dok se još oseća sveže.
I to je bilo netačno. Za gotovo četvrt sata.
Čitavo ono zamešateljstvo sa fosilizovanim skeletima dinosaurusa bila je samo šala koju paleontolozi još nisu ukapirali.
To dokazuje dve stvari:
Najpre, da su putevi Božji krajnje tajanstveni, da ne kažemo, zaobilazni. Bog ne igra kockice sa svemirom; On igra nedokučivu igru koju je sâm smislio, i koja bi se iz perspektive bilo kog igrača mogla uporediti sa nejasnom i komplikovanom verzijom pokera koja se igra u mračnoj sobi, sa praznim kartama, u beskonačno velike uloge, sa Deliocem koji neće da vam otkrije pravila i koji se sve vreme osmehuje.
Zatim, da je Zemlja Vaga.
Astrološko predvidanje za Vagu u prilogu ‘Vaše zvezde danas’ u tadfildskom Oglasniku, na dan početka ove pripovesti, glasilo je:
VAGA, 24. septembar – 23. oktobar
Danas ćete možda biti iznureni zbog jednoličnog svakodnevnog života. Kuća i porodične stvari su vam od naročitog značaja i predstavljaju goruća pitanja. Izbegavajte nepotrebne rizike. Jedan prijatelj vam je bitan. Odložite velike odluke dok se put pred vama ne ukaže jasan i čist. Danas može da vam se desi da osetite stomačne tegobe, stoga izbegavajte salate. Pomoć može stići s neočekivane strane.
Sve je ovo bilo savršeno tačno u svakom pogledu, izuzev onoga o salati.
* * *
01.01.00
Vikend Danas
05-07.01.2002.
Intervju: Teri Pracet
O apokalipsi, filmu i Nilu Gejmenu
Koreni 11. septembra su u ljudima
Otkako se pre nekoliko meseci, na srpskom jeziku pojavio roman "Dobra predskazanja" Terija Praceta i Nila Gejmena odlicno se kotira na domacim listama najprodavanijih i najomiljenijih knjiga, upkos pojavi novosadskog piratskog izdanja. Ovaj roman koji na duhovit i vedar nacin govori o smaku sveta i dolasku antihrista, je zamisljen kao parodija na kultni horor film Predskazanje. Zajednicko delo dvojice pisaca, ova knjiga kombinuje Pracetov ozbiljno-neozbiljan pogled na svet sa mracnijim religijsko-mitskim tematikama poznatog fantaziste Nila Gejmena. Cuveni horor pisac Klajv Barker ga je cak nazvao "Autostoperskim vodicem kroz Apokalipsu." O svemu tome pricali smo sa koautorom dela, Terijem Pracetom.
Roman "Dobra predskazanja", koji ste napisali zajedno sa Nilom Gejmenom, bio je piratski izdat u Jugoslaviji, proletos. Da li vam se to cesto desava i da li se osecate pocastvovani? Ovde se piratizuju samo najpopularniji autori?
- Koliko ja znam, do sada mi se to desilo samo jedanput pre; u Nilovo ime ne mogu da govorim. Tada je sve sredjeno zakonskim putem. Dakle to je "normalno"? Kako to opravdava sve? Cudna je to cast, uzeti tudju imovinu bez dozvole vlasnika.
U grobljanskom ambijentu "Dobrih predskazanja": Nil Gejmen i Teri Pracet
Koliko sam ja shvatio, izdavac neautorizovanog izdanja izjavljuje kako nije mogao da stupi u kontakt sa mnom. To jos uvek proveravamo. Ali na hiljade obozavalaca nemaju takvih problema. Cak sam nedavno dobio pismo adresirano na "Terija Praceta, Disksvet, Engleska"! A Dejan Papic, vlasnik izdavacke kuce Laguna, koja objavljuje moje knjige u Jugoslaviji, nije imao nikakvih problema da me direktno kontaktira putem i-mejla pre nekoliko godina, kada je zeleo da pocne da objavljuje seriju o Disksvetu. U svakom slucaju, nemogucnost da se kontaktira jos uvek ziv pisac vam ne daje moralno pravo da objavljujete njegova dela. To bi bila glupost.
Vas poslednji roman o Disksvetu, "Istina", se bavi problemima i opasnostima novinarskog posla, kojim ste se i sami bavili. Koje je bilo najuzbudljivije novinarsko iskustvo? Kako se osecate sada, kada Vas intervjuisu?
- Ono cega se secam nije uzbudjenje vec neka od trezvenijih iskustava - stvari kao sto je upoznavanje roditelja koji su upravo izgubili dete, takve stvari...
Sada mislim da je intervju intervju, sa koje god njegove strane da se nalazite.
Da li biste danas napisali takav apokalipticni roman, posle dogadjaja koji su se odigrali posle 11. septembra? Hoci li dogadjaj uticati na neki nacin na vasa buduca dela?
Nil Gejmen, mitski postmodernista
Britanski pisac Nil Gejmen je jedan od zacetnika novog zanra u umetnosti - grafickih novela. Kombinujuci svoj prepoznatljiv autorski glas sa crtezima i slikama nekih od najboljih slikara i dizajnera, on pocinje da radi "stripove za odrasle", prvenstveno serijal Sendmen, sa kojim je doziveo svetsku popularnost, i cak osvojio nagradu za najbolju kratku fantasticnu pricu na svetu 1994, kao jedini strip u istoriji te nagrade.
Od drugih Gejmenovih romana, jedan, izdat i kod nas, Nikadodjija, napisao je po svom scenariju za istoimenu televizijski mini-seriju za BBC. Takodje pise decije ilustrovane knjige. Njegov najnoviji roman, "Americki bogovi" treba uskoro da se pojavi u izdanju "Lagune". Saradjivao je i sa Daglasom Adamsom, piscem "Autostoperske galaksije..." o kojoj je, zajedno sa Adamsovom biografijom pisao u knjzi pod naslovom "Don"t panic". Gejmen je karijeru poceo kao slobodni novinar za nekoliko uglednih britanskih magazina, pa i za nekoliko manje uglednih (Rolling stone, Penthouse...). Njegov prepoznatljivi stil cesto kombinuje mitsko sa modernim, drevno sa savremenim. Poslednjih godina zivi u Minesoti, kako sam kaze, u "velikoj kuci neodredjene lokacije, gde uzgaja egzoticne bundeve i sakuplja kompjutere i macke".
"Dobra predskazanja" su napisana pre dvanaest godina. Da li bismo ih napisali danas, ako bismo imali istu ideju? Verovatno. Bilo bi razlika, ali ne mislim da 11. septembar stavlja neku zabranu na ovakve stvari. Cak suprotno.
Inace, kod mene - ne mogu da govorim u Nilovo ime - uticaji ce biti suptilni. U Disksvetu ne mogu da pisem o avionima i bombama, ali "mogu" da pisem, sto i cinim, o tome kako ljudi misle o drugim ljudima - a dogadjaji kao sto je 11. septembar imaju korene u nacinu na koji ljudi poimaju univerzum. To je nivo na kome mogu da radim.
U pripremi je film, zasnovan na "Dobrim predskazanjima", u reziji Terija Gilijema. Nadamo se da projekat nece biti otkazan?
- Nisam cuo ni za kakav predlog da film bude otkazan. Stvari mogu da se mnogostruko promene za par meseci. Zapamtite, takodje, da u "Dobrim predskazanjima" ne dolazi do kraja sveta; zapravo, to je sasvim pozitivna prica.
Da li vi i g. Gejmen blisko saradjujete sa g. Gilijamom na filmu, ili ste mu dali slobodu pri osmisljavanju izgleda likova, lokacija, itd?
- Nil i ja smo upoznali Terija pre nekih deset godina, kada nam je rekao da mu se knjiga mnogo dopala i da bi voleo da je snimi. Onda, iz kompleksnih razloga, Soverejn Pikcers su uspeli da pobede u licitaciji za fimska prava. Mnogo su nas maltretirali, ali su na svu srecu propali pre nego sto su napravili nesto sto bi bio vrlo los film.
Kada smo uspeli da vratimo Terija nazad u celu pricu bilo nam je veoma drago. Takodje smo se medjusobno sporazumeli da se ni na koji nacin ne mesamo. Teri Gilijam zna kako da pravi filmove Terija Gilijama; mi mu nismo potrebni.
Kako ste se Gejmen i vi upoznali, kako je moguce da dva pisca, koji se toliko razlikuju po stilu i zanru, zajedno napisu knjigu?
- Upoznali smo se 1985. dok je on jos uvek bio slobodni novinar i kada je napravio intervju sa mnom povodom izlaska "Boje magije", moje prve knjige o Disksvetu. Dobro smo se slagali i ostali smo prijatelji. Onda nekih cetiri godine kasnije, "Dobra predskazanja" su svoj zacetak imala u sest stranica kratke price koju je Nil napisao, ali nije znao kako da je zavrsi, te ju je pokazao meni; bila je to neka vrsta skice, stvar koju pisac pise kada se igra sa idejama da vidi da li ce proci. Rekao sam mu da ne znam kako se prica zavrsava, ali da "znam" sta se sledece dogodilo i, lutajuci i uceci se usput, smo napisali roman od 100.000 reci.
Sto se stilova i zanrova tice, razlikujemo se mnogo manje nego sto mislite. Jednog dana je Nilova zena pokusala da pogodi koje delove "Dobrih predskazanja" je napisao koji od nas... i pogresila je pri svakom pokusaju. Zapamtite, takodje, da smo u to doba bili, pa, tek dva tipa; proculo se za nas, ali nismo zbilja bili poznati. Zasigurno se nismo divili jedan drugome.
Uradili smo to prosto radi zabave.
Drasko Roganovic
