31.03.03 Dnevnik - Novine i časopisi
DNEVNIK LAZE KOSTIĆA
Snoviđenja
Sedamnaest listova Kostićevog dnevnika, pisanog na francuskom jeziku, objavila Narodna knjiga iz Beograda. Reprint tekstova koje je priredio i preveo Milan Kašanin 1968. godine
Najznačajniji i najintrigantniji rukopis u književnoj zaostavštini Laze Kostića (Kovilj, 1841-Beč, 1910) svakako je njegov dnevnik.Zatečen je u pesnikovoj sobi, u Somboru, sa nizom neobjavljenih rukopisa, pisama, članaka na raznim jezicima, slika na zidu i fotografija. Godinama sve je bilo u posedu Lazinog lekara i prijatelja dr Radivoja Simonovića. Kako pravi popis zaostavštine nikada nije urađen, ne zna se tačno šta je ona sve sadržavala. Koliko je na sve uticao sam dr Simonović vidi se i po njegovom odnosu prema pesnikovim “snoviđenjima/dnevniku“, što su za njega bile „sitnice“ koje ne spadaju u književnost. Zato ih je on, izgleda, ne samo uništavao nego i cenzurisao na svoj način „da ne bi kogod još o tome raspravu pisao“.
Nekoliko meseci pred smrt dr Simonović je deo Kostićeve zaostavštine dao profesoru Beogradskog univerziteta dr Dušanu Popoviću, a ovaj kasnije književniku Milanu Kašaninu. Posle dvadeset godina čuvanja, pre ustupanja Matici srpskoj, Kašanin je sve objavio 1968. u Zborniku SANU. Priređujući Kostićeve tajne rukopise, pisane na francuskom jeziku, Kašanin je dao i njihov detaljan opis. Bili su dobro sačuvani, ali skoro nečitljivi i podvučeni crvenim mastilom iz pera dr Simonovića.
Pisani su u rasponu od 1903 . do 1909, najčešće u kući pesnikove žene Julijane Palanački, i to u godinama kada se ona teško bolesna borila za život. Motiv mrtve drage, Lenke Dunđerski (1870-1895), glavna je njihova tema i onda kada se imenom nikada gotovo ne spominje. Iz sna u san, u košmarima i erotskim halucinacijama Kostić dnevniku poverava svoje najintimnije misli, bez zadrške i bilo kakvih skrupula. Među javom i med snom odvijao se pesnikov trnovit put, a cela unutrašnja drama odvijala se tamo“ gde svih vremena razlike ćute“.
Lazini kalamburi, viđenja i snoviđenja, kalemarski rad u jeziku, posle skoro trideset godina ćutanja, doveli su ga do „poetskog testamenta“, pesme “Santa Maria della Salute”.U toj pesmi je sve Kostićevo podignuto na kub, a neposredna inspiracija je Lenka iz dnevnika. I koliko god te veze smetale nekim osetljivijim tumačima, uporedno čitanje tajnih zapisa snova i maestralnih stihova labudove pesme pružaju više od pukih koincidencija i biografskih pikanterija.Tom pesmom iz 1909, godinu dana pre smrti u tuđini, Laza Kostić je srpsku poeziju uveo u XX vek, na čijem čelu i danas nadmoćno stoji.
Dragocena knjižica „Dnevnik Laze Kostića“donosi i listove uspomena objedinjene pod naslovom „Iščekivano i dočekano“. A u njima Laza u Crnoj Gori, u Rusiji, na balu, u poverljivim razgovorima. Nižu se svedočanstva i anegdote iz prve ruke.Sve potkrepljeno Lazinim setnim okom i pronicljivim umom.
M. Živanović
01.01.00
Politika
03.02.2003.
NOVO U KNJIŽARSKIM IZLOZIMA
Slučaj biblioteke "Slučaj"
Laza Kostić "Dnevnik", Ljubomir Kovačević "Srpske poskočice" i Momčilo Petrović "Bensedinska godina". - Kolekcija "Odgovori". - Valjevski izdavač "Intelekt"
Aca Vidić, valjevski izdavač (preduzeće se zove "Intelekt"), u tišini objavljuje knjige na kojima bi mu mogle pozavideti vodeće prestoničke kuće. Evo samo nekih naslova novih knjiga koje su se poslednjih godina pojavile kod "Intelekta": Ezra Paund "Kako da čitamo" (izbor, pogovor i prevod sa engleskog Milovan Danojlić), Teofil Gotje "Emajl i kameje" (prevod i prepev Tatjane Pajić i Vladimira Jagličića), Josif Brodski "Stanica u pustinji" (prepev Milovana Danojlića), Žoze Marija de Eredija "Trofeji" (prevod i prepev Tatjane Pajić i Vladimira Jagličića)...
Crtež Josifa Brodskog - Danojlić spava u Veneciji
Posebno je zanimljiva Danojlićeva memoarska beleška o Brodskom, koga je posetio (i ostao mu prijatelj do kraja života) u Lenjingradu, pred emigraciju, bez prava povratka... Sretali su se potom u Njujorku, Parizu, Veneciji, odakle je i crtež koji je Brodski nacrtao - kako Danojlić spava u Veneciji.
Ovih dana "Intelekt" je objavio i jednu malu atrakciju: rukopis "Kremansko proročanstvo", koji je, po kazivanju slavnih kremanskih proroka Miloša i Mitra Tarabića, zabeležio prota Zaharije Zaharić... Rukopis je, kažu priređivači (Milan Đurašinović i Aca Vidić), godinama čamio na tavanu jedne stare srbijanske kuće.
Kakav "Slučaj"
Da se mogu praviti i objavljivati atraktivne, a nepretenciozne knjige, jeftine, pokazuje i slučaj biblioteke "Slučaj" ("Narodna knjiga", urednik Gojko Tešić). Upravo su objavljene tri nove knjige, a svaka je biser za sebe: Laza Kostić "Dnevnik" (priređivač, prevod i pogovor Milan Kašanin). Pitko štivo velikog pisca, nastajalo od 1903. do 1909. godine, njegovi košmarni snovi i Lenka Dunđerski u njima ovenčana: dvorac u Čelarevu, Karlovci, Novi Sad... I malo erotike - priča o devičanstvu, o petliću... A na kraju java: smrt žene Julijane Julče Palanački ("ideal hrišćanske dobrote i rezignacije..".), surova stvarnost.
Ljubomir Ljuba Kovačević, ugledni srpski istoričar, s početka 20. veka, profesor univerziteta i sekretar Srpske kraljevske akademije, beležio je erotske narodne pesme, a istoričar književnosti dr Staniša Vojinović priredio ih je i objavio u "Slučaju" pod nazivom "Srpske poskočice" (brojanice); original rukopis se čuva u Arhivu Srbije.
Momčilo Petrović (1959) jedan je od najzapaženijih beogradskih novinarskih pera (pisac je, zajedno sa Slobodanom Reljićem, knjige "Srpsko pravoslavlje, vodič za početnike", 1989, kao i knjige intervjua "Pitao sam Albance šta žele, a oni su rekli: republiku, ako može.."., 1995), a njegova knjiga "Bensedinska godina" govori o poslednjem ratu i ispisana je izuzetnim darom... To je knjiga dokument, ali i lepa proza, bez banalnosti, dnevničko kazivanje prvog reda.
Koželjčeve priče
Ljubiša Rajković Koželjac, doktor književnih nauka, sagovornik najznačajnijih srpskih pisaca druge polovine 20. veka (i ne samo srpskih već i svetskog velikana Rolana Barta), pisac niza proznih i esejističkih knjiga, žitelj Zaječara, objavio je zbirku priča "Trajanje". Knjiga je objavljena u Minićevu u izdanju Zavičajnog društva Timočana, a urednik je Dejan Krstić.
Koželjac, čovek kome je znameniti besednik Raško Dimitrijević pisao pisma koja se pamte, u ovoj knjizi je sakupio svoje priče koje je objavljivao po raznim listovima i časopisima poslednjih godina, a sve imaju i dokumentarnu uzbudljivost. Jer, pisac njihov u dušu poznaje Krajišnike, njihove živote i karaktere.
Za one koji vole životne ispovesti evo dve knjige iz kolekcije "Odgovori" Miloša Jevtića, obe su objavili udruženi izdavači "Beogradska knjiga" i "Kej" iz Valjeva.
Marija Jančić, ugledni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, vrhunski stručnjak za oblast patološke anatomije i histologije, ispričala je svoju životnu priču sa delikatnošću, bilo da govori o sebi, bilo o svojim saradnicima, naučnim rezultatima... (Predgovor za knjigu "Široka staza Marije Jančić" napisao je jedan od vodećih srpskih endokrinologa prof. dr Jovan Mićić.)
Jevtić je knjigu razgovora sa rusistom Predragom Piperom nazvao "Iz slavističke riznice". U predgovoru akademik Milka Ivić za odgovore svoga nekadašnjeg učenika kaže da su upečatljivo promišljeni, dostojanstveno odmereni i zanimljivi.
Istoričar dr Rastislav V. Petrović objavio je ogled "Dubrovnik i Prevlaka" (do 1939. godine nikada nisu pripadali Hrvatskoj). Izdavač je beogradska "Stručna knjiga", a recenzenti dr Drago Ćupić i Mile Kordić.
Jovan Radovanović, poznati pisac monografskih knjiga vezanih za nedavnu prošlost (o Sremskom frontu, Draži Mihailoviću u svetlu istorijskih dokumenata, Kadinjači...), objavio je knjigu dnevničkih beležaka "Rat i posle rata" (jun 1999 - jun 2000), izdavač Fondacija "Dragojlo Dudić" Republičkog odbora SUBNOR-a Srbije, a urednik Ivan Matović. "Ova knjiga, a s njom i autor, zaista je pravi, autentični svedok jednog stravično teškog perioda u kome je naš narod izdržao sve što živ čovek može izdržati.."., reči su Slobodana Obradovića u predgovoru).
R. Popović
