Darko Kalezić naučio je da čita sa pet godina, iste godine se prvi put i zaljubio, proplivao u sedmoj, baš kada je napisao i prvu priču „Majmun koji pere noge”.
Bicikl počeo da vozi u osmoj.
Gitara ga uzela pod svoje u trinaestoj.
U to doba uveliko se već oslanjao leđima na košavu, a onda mu se osladilo pa zaređao da hoda po oblacima, roni po plavetnilu neba i naročito svemira. Sve utiske sa tih izleta i putovanja beleži, zapisuje, što ne bi kad je već otkrio da neizmerno uživa u tome.
Negde od sedamnaeste, osamnaeste, uporedo sa letenjem po visinama pustim bavi se jednako i rudarenjem: neprestano kopa po boljem delu sebe ne bi li uhvatio svetlost poneke priče. Tako dosad nahvatao zbirke „U repu zvezde padalice” („Matica srpska”, Novi Sad, 1994), „Galerija predaka” („Rad”, Beograd, 1997) i roman „Škola letenja” („Narodna knjiga”, Beograd, 2005). Član je Udruženja književnika Srbije.
Čita, piše, svira, pliva, vozi bajs, voli... i sve to rado čini u Beogradu, gde je inače rođen 1963. godine.

darko.kalezic@gmail.com