02.04.04
Ljubav u Troji
Jasminka Timotijević Vulićević
Nova knjiga Jasminke Timotijević-Vulićević, „Čuvari večnosti“ promovisana je na netipičan način u Rimskoj dvorani Biloteke grada, sa ciljem da čitaocima, kako ističe spisateljca, „obezbedim nešto novo, nešto više od klasičnog predstavljanja knjige uključivši u standardni program i video-prezentaciju.
Čitaoci su na taj način vizuelno uključeni u ambijent, odnosno društveno-istorijski i geografski prostor u kome se odvija radnja romana.
Radnja vašeg novog ramana se, kao i u prethodnom, odvija na prostoru drevnih gradova. Da li je taj podatak posebno značajan za praćenje novog romana?
- U novoj knjizi, mojim junacim namerno lišenim nacionalnosti iz više razloga, bukvalno namećem avanturu, kroz koju na istim prostorima, dakle prostorima sadašnje Turske, otkrivaju davno prošlo vreme i vraćaju se u gradove nestale čak pre tri hiljade godina. Ja insistiram na mitovima i legendama Stare Grčke i istorijskim događajima koji su ostali sakriveni između redova epskih pripovedača. Na ovaj način, što dokumentarno što fantastički, nadam se na pitak način, prenosim čitaocu stranice i stranice jedne velike civilizacije koja je zapravo temelj sadašnje evropske kulture i naravno naglašavam specifične obrasce ponovljenih ciklusa koji se zovu istorija.
Iako su savremenici, vi ste svoje junake „preselili“ u prošlost i u istoriju?
- Želela sam da se i na našem tržištu pojavi ovakav oblik romana koji u sebi sadrži i zabavu i pouku i naravno ljubavnu priču, a da to nije aktuelna tema dnevne štampe, kao što je to već odavno ustanovljeno na Zapadu. Da bih to postigla bilo mi je veoma važno da roman oslobodim ideoloških, političkih, socijalnih i klasnih konotacija i mislim da sam u tome i uspela.
Kojim sredstvima ste relizovali tu priču?
- Bojala sam ga isključivo pastelnim bojama predela kroz koje vodim čitaoce i svojim ružičastim impresijama prilikom susreta sa gradovima poput Troje, Pergama, Smirne, Efesa, Mileta i mnogim drugim koje sam imala prilike da vidim na tim prostorima. Verovatno je zbog te svetle niti koju poseduje u ovim više od decenije tamnim vremenima, bez neke posebne reklame, zapažen od strane čitaoca. Prvi put sam toga postala svesna kada sam se srela sa „Petom kartom“ u trolejbusu. Međutim, moj prvi roman „Peta karta“ prekinut je na, kako se to kaže, najzanimljivijem mestu, tako da su „Čuvari večnosti“ na neki način očekivani. Imala sam prilike da nekoliko puta u različitim beogradskim knjižarama prisustvujem pitanju „da li ste dobili nastavak“. Ovo pitanje za mene je bio neprocenjiv podstrek.
Željko Jovanović
