Biblijski kod

10.03.12 Večernje novosti

Knjiga koja je izazvala burna reagovanja: Autor „Biblijskog koda“ tvrdi da su u svetoj knjizi u šiframa ispisani datumi svih važnijih događaja na planeti

DA li je u Bibliji skrivena sva ljudska sudbina ispisana u šiframa, pitanje je na koje su mnogi naučnici, filozofi i matematičari kroz istoriju pokušavali da pronađu odgovor. Španski rabin Bahua ben Ašer još je u 13. veku pisao da je u knjizi „Postanja“ u intervalu od 42 slova otkrio jednu tajnu. Skrivene poruke pokušavali su bezuspešno da pronađu Isak Njutn i Gotfrid Lajbnic, međutim tek u moderno doba uz pomoć računara osmišljen je program koji navodno razotkriva da postoji „Biblija u Bibliji“.
Biblijski kod postao je popularan u javnosti izlaskom istoimene knjige Majkla Drosnina, istraživačkog novinara „Vašington posta“ i „Vol strit džornala“. Pisana senzacionalistički, za kratko vreme prodata u više od deset miliona primeraka, izazvala je pravu buru u svetu: bilo je dosta onih koji su je hvalili, ali i onih koji su je kudili. Izdavačka kuća „Alnari“ upravo je objavila prvi deo „Biblijskog koda“, a uskoro se očekuje i izlazak preostala dva.
Drosnin u knjizi tvrdi da su u Bibliji kodovima ispisani tačni datumi početka svih važnijih događaja na planeti, poput Zalivskog rata, razornog zemljotresa u Japanu, atentata na Kenedija, početka Drugog svetskog rata, kao i dan spuštanja čoveka na Mesec. Mnoge verske zajednice (uključujući sve hrišćanske) osporile su tvrdnje iznete u „Biblijskom kodu“ i svrstale ga u okultnu literaturu.

UZALUDNA POTRAGA

Mada se Isak Njutn smatra prvim modernim naučnikom, mnogi njegovi biografi tvrde da njegova opsesija nisu bile ni matematika, niti astronomija. Iza njega je ostalo više od milion reči ispisanih u rukopisu, a većina pripada ezoteričkoj teologiji. Upravo ti tekstovi otkrivaju da je slavni fizičar verovao da u Bibliji postoje skrivena proročanstva o ljudskoj istoriji, tačnije bio je uveren da se unutra nalazi tajni kod koji može otkriti budućnost. Naučio je hebrejski i pola svog života proveo dešifrujući tajanstveni kod. Tvrdio je da je Biblija „kriptogram, napravljen od Svevišnjeg“, pokušavao je da ga odgonetne rešavajući rebus ali njegova potraga nije urodila plodom.
Čak se i matematičar dr Elijah Rips (jedan od vodećih svetskih stručnjaka za teoriju grupa koja je osnova kvantne fizike), fizičar Dorin Viztum i Joav Rozenberg, sa jerusalimskih Visokih tehničkih škola, koji su začeli ideju oko koje se knjiga vrti, nisu potpuno složili sa onim što je napisao Drosnin.
Glavni rad ove trojice naučnika objavljen je početkom devedesetih u vodećem američkom naučnom časopisu „Statistička nauka“ pod nazivom „Ekvidistantni (podjednako udaljeni) nizovi slova u knjizi Postanja“. Tražeći skriveni kod u Bibliji naučnici su tekst pet knjiga Mojsijevih (Toru) na hebrejskom jeziku ukucali u računar bez razmaka. Kompjuterski program radi po principu sklapanja reči i rečenica od slova koja se nalaze na istoj udaljenosti, na primer svako četvrto ili peto ili 55. slovo... Očekivano je da ova igra slučaja urodi plodom, ali za razliku od drugih knjiga jedino u Tori (na hebrejskom jeziku), tvrde naučnici, reči nisu slučajno kodirane. O tome govore i mnoge analize vrhunskih matematičara i dekodera koji se dugo godina bave ovom temom. Oni su zaključili da je „matematika perfektna, teze se ne mogu osporiti, pa je teorija održiva“. Eksperimenti su potvrdili da se ovaj fenomen, kasnije proveravan u desetak miliona slučajnih od kompjutera stvorenih nizova slova, pa čak ni u „Ratu i miru“, nigde ne pojavljuje.
U nizu primera doktor Rips je izdvojio da su kada su namestili računar da traga za Sadamom Huseinom uz njegovo ime dobili reči „Zalivski rat“ i „ruski projektili“. Na drugim primerima pokazalo se da se ukrštanjem vezanih reči otkrivaju nove ili potvrđuju već poznate informacije. Uz ime Bil Klinton došla je reč predsednik, uz „spuštanje na Mesec“ - „svemirski brod“ i „Apolo 11“, uz ime Adolf Hitler nacizam, uz Franc Jozef „ime jednog kralja“, „Beč“, „kralj Austrije“ i tako redom.
I sam autor „Biblijskog koda“, inače ozbiljan novinar koji je između ostalog radio i policijske reportaže, u početku je bio skeptičan prema ovoj formuli. Ali, predviđeni događaji uverili su ga, kaže, u njenu istinitost.

Dragana MATOVIĆ