Almodovarova teorema

06.10.10 Yellow Cab

Ako se odlučite da čitate knjigu Almodovarova teorema, koju je objavila izdavačka kuća Mono i Manjana, budite spremni na iznenađenja. Neka od njih neće biti prijatna. Kritičari su se već složili da, iako je ovaj debitantski roman originalan, snažan i zanimljiv, nije lak za čitanje. Ali ako već uđete u priču bićete zadivljeni čudnom mešavinom stvarnosti i snova u koje vas uvodi
Od samog početka pisac nas, bez okolišanja, uvodi u svoj život, život posle teške saobraćajne nesreće u kojoj je izgubio voljenu devojku a njegovo lice je ostalo trajno osakaćeno. Dodatna misterija krije se u činjenici da je ova priča delom autobiografska. Glavni junak je sam pisac, Antonio Kazas Ros, trideset sedmogodišnji Katalonac, koga niko od njegovih izdavača nikada nije video.

Antonijeva velika želja je da čuveni Almodovar napravi film inspirisan njegovim životom. I zaista, ko bi drugi to mogao da uradi sem poznatog Španca? Ko bi drugi mogao da pretakajući boje ispriča ljubavnu priču između čoveka bez lica i žene bez identiteta?

Posle nesreće koja ga je u potpunosti promenila Antonio provodi svoje dane menjajući mesta boravka, krijući se iza matematičkih formula i čitajući knjige.

Dok u svojoj mašti razrađuje scenario koji priprema sa velikim rediteljem u njegov život ulazi, Liza. Realna ili izmišljena, Liza mu donosi novi život. Ona ga gleda, gleda u lice, i ne vidi monstruma, vidi suštinu. Njoj je bitna isključivo suština jer kako bi drugačije objasnila sebe, transseksualca koji nosi oba pola u jednom. Liza ne pokušava da bira reči i usuđuje se da govori o haosu u njihovim životima, o deformitetima, o različitostima, o (ne)važnosti forme, o potrebi da suštinu tražimo ne ulazeći u dubinu...

Da bi se voleli, njih dvoje moraju naučiti da zavire jedno drugom ispod kože, u unutrašnji svet koji svako nosi u sebi. Šokantna i nežna, njihova priča ne bi bila ono što jeste bez jednog neobičnog svedoka...„Mada pripovedač Almodovarove teoreme nosi ime pisca, nepredvidljivi karakter zapleta i situacija vrlo brzo raspršuje svaku izvesnost o odnosu realnog, izmaštanog i oniričnog u ovoj priči.

Evo, dakle, Antonija Kazasa Rosa, s perom u ruci. Ima trideset pet godina, po obrazovanju je matematičar, provodi dane na terasi svoje garsonjere u Đenovi, s pogledom na krovove grada umesto pejzaža. Šta taj čovek radi? Meditira o vrlinama i lepoti neizvesnosti, njutnovskim teorijama o gravitaciji i privlačnosti tela, mašta o tome da pretvori svet u jednačinu. I evo ga već kako zamišlja svoj slučajni susret sa Almodovarom koji odlučuje da snimi film o njegovom životu, o nesreći u kojoj je izgubio lice, o nežnoj i putenoj ljubavi koju upravo započinje s Lizom, mladom ženom sa očima boje tamnog vulkanskog stakla.