Goran Petrović (Kraljevo, 1961) objavio je knjigu kratke proze Saveti za lakši život (1989), roman Atlas opisan nebom (1993), zbirku pripovedaka Ostrvo i okolne priče (1996), roman Opsada crkve Svetog Spasa (1997), roman Sitničarnica „Kod srećne ruke“ (2000), zbirku pripovedaka Bližnji (2002), knjigu izabrane kratke proze Sve što znam o vremenu (2003), dramski tekst Skela (2004), zbirku pripovedaka Razlike (2006), knjigu zapisa Pretraživač (2007), novelu Ispod tavanice koja se ljuspa (2010) i dramski tekst Matica (2011). Petrovićevi romani i priče objavljeni su u preko sto izdanja, od čega pedeset u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, mađarski, češki, slovački, grčki, holandski i persijski jezik.
Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu. Neka od Petrovićevih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio: Opsada crkve Svetog Spasa (dramatizacija i režija Kokan Mladenović), Narodno pozorište Sombor, 2002; Skela (po sopstvenom tekstu, produkcija Narodno pozorište u Beogradu, režija Kokan Mladenović), Orašac, 2004; radio-drama Bogorodica i druga viđenja (dramatizacija Sanja Milić, režija Nađa Janjetović), Dramski program Radio Beograda, 2007; televizijski film Bližnji (po sopstvenom scenariju, režija Miško Milojević), Dramski program RTS-a, 2008; radio-drama Iznad pet trošnih saksija (dramatizacija i režija Strahinja Mlađenović), Dramski program Radija Novi Sad, 2011; Matica (po sopstvenom dramskom tekstu, režija Rahim Burhan), Atelje 212, 2011.
Dobitnik je više književnih priznanja, među kojima su književna stipendija Fonda Borislava Pekića, nagrada „Meša Selimović“, Ninova nagrada za roman godine, „Vitalova“ nagrada, „Račanska povelja“, nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, nagrade „Borisav Stanković“, „Svetozar Ćorović“, „Ivo Andrić“, „Laza Kostić“ i dr. Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1. novembra 2012. godine.
08.12.03
Priča važnija od istorije
Goran Petrović
Kao romanopisac često sam pljačkao pripovedača u sebi. Otimao od njega. Cenkao se sa njim... U svim mojim romanima naćićete ono što se u književnosti zove „umetnuta priča“.
Dakle, kao pripovedač pokušao sam da na neki način izravnam dug sa sobom kao romansijerom - rekao je, između ostalog, Goran Petrović na nedavnoj promociji svojih sabranih dela kao i knjige priča „Sve što znam o vremenu“ u kojoj su okupljene pripovesti ovog autora rasute po godinama i izdanjima („Narodna knjiga“).
Komentarišući za „Blic“ činjenicu da je jedan od onih pisaca koji u svojim delima govori i o tome koliko ljudska mašta i iluzija mogu određivati realan život, a priča nadmašiti istoriju, Goran Petrović kaže: „Književnost je jedna vrsta odraza onoga što zovemo stvarnost. Zapravo, reč je o odrazu, koji ponekad realno odslikava stvari a ponekad ih izobličava ističući neke detalje ili umanjujući neke druge. Ta igra ogledala je nešto što mene uzbuđuje. Ona je takođe nešto što i meni samom koristi da se snađem u svetu realnosti. A priča može nadmašiti istoriju upravo kroz tu igru ogledala.“
Pre 14 godina napisali ste priču „Sve što znam o vremenu - uputstva za lakši život“. Da li se danas ta uputstva menjaju, odnosno nije li i težina življenja dobila nove dimenzije?
- Teško je praviti poređenja tih perioda pogotovo zato što su u međuvremenu bile godine kakve su bile. Zbilja nisam očekivao da će biti takve. Ali, postoji nešto u poetici te knjige što opravdava čitavu stvar. Naime, u njoj se nalaze ključni motivi i tačke koji potom rastu u mojim knjigama nastalim kasnijih godina. Postoji i ugao koji se uistinu nije promenio iako je taj pripovedač sada ima daleko više i književnog i životnog iskustva.
Šta karakteriše taj ugao, odnosno vas koji govorite iz njega?
- Između ostalog, verujem da je to onaj ugao koji se u „savetima za lakši život“ naziva detinje mesto. Znači, ugao nekoga ko je sačuvao u sebi jednu vrstu žmirkanja i neverice kada je u pitanju realan svet. Neki put je ta neverica izazvana onim što taj svet nosi u pozitivnom smislu a nekad i onim što ima negativni predznak.
Koji i kakav predznak ima sadšnji društveni trenutak? Kako gledate na zbivanja na političkoj sceni?
- Bojim se da u ovome što nazivamo trenutkom ja zapravo vidim vekove. Hoću da kažem kako imam utisak da se kod nas vrlo često sve ponavlja, i biva varirano na ovaj ili onaj način. Tako da ono što bi se moglo sabrati zapravo se svodi na ponavljanje. Evo uskoro će dve stotine godina srpske državnosti, ili se makar tako računa od 1804 godine. Naravno da se mnogo toga promenilo; i društvo i država su imali svojih uzleta ali su se često vraćali na početak kao u nekoj vrsti začaranog kruga.
Pišete dramski tekst za centralnu proslavu dvestogodišnjice srpske državnosti u Orašcu 2004. godine koji će režirati Kokan Mladenović...
- Trenutno dovršavam taj dramski tekst koji će biti postavljen u Orašcu na Sretenje. Sada sam u fazi onoga što zovem „fino štimovanje“. Dakle, instrument je tu, žice su tu, samo treba još malo zategnuti čivije.
Koliko ima ženskih likova i koliki je njihov značaj?
- Što se ženskih likova tiče, na žalost nema ih mnogo. Jer sam u tom tekstu pratio zapravo dve stotine godina istorije. Istorija srpskog naroda je takva kakva jeste i u njoj nije bilo mnogo mesta za žene. Naravno, to ne mora biti opravdanje za mene kao tekstopisca, ali jeste jedna vrsta objašnjenja. Nije mi bilo lako pisati takav tekst pogotovo za takvu priliku i takvim povodom. Jer, u tim okolnostima svaki tekst ima više dimenzija nego što inače ima. Donosio mi je priličnu muku dok sam ga radio, između ostalog i zato što sam morao da pratim neke tačke koje zapravo jesu uporišne, ali jesu i tužne. Ali, povremeno mi je donosio jednu vrstu zadovoljstva jer mi se čini da sam, makar s vremena na vreme, pronalazio meru kakva je primerena.
Tatjana Nježić
08.12.03 Danas
Sve što znam o vremenu
Goran Petrović: "Sve što znam o vremenu"
U izdanju Narodne knjige, pojavila se ovih dana knjiga izabranih priča "Sve što znam o vremenu", iz pera Gorana Petrovića. Ovaj autor je svakako jedan od ovdašnjih najčitanijih pisaca, a sve njegove knjige doživele su više izdanja. Upravo se pojavilo šesnaesto izdanje "Sitničarnice kod srećne ruke", dela koje je dosad prodato u više od 30.000 primeraka.
Ovo potvrđuje da je Goran Petrović podjednako omiljen i kod književne kritike i kod čitalaca. Knjiga "Sve što znam o vremenu" obuhvata najbolje pripovetke ovog autora. Ona potvrđuje i razloge iz kojih su se mnoge Petrovićeve priče našle u najuglednijim domaćim i stranim antologijama. Pojedinačne priče Gorana Petrovića objavljene su u prevodu na ruski, nemački, engleski, poljski, bugarski, slovenački i makedonski jezik. "Kada sam sastavljao ovu knjigu, ponovo sam iščitao sve svoje priče, pa i one rane. Iznenadilo me je što sam u mnogima pronašao zrna svoje buduće poetike.
Mnogo puta sam uhvatio sebe da kao romanopisac potkradam pripovedača u sebi i da od te zavodljive građe zamišljenih pripovetki, sačinjavam romane. Ali je i to sudbina pisca", kaže Goran Petrović. "Sve što znam o vremenu" je delo koje će biti veoma čitano, jer sublimira u sebi svežinu najranijih Petrovićevih radova, sa njegovim najzrelijim pričama.
S. D.
06.12.03 Glas javnosti
Nove knjige
Nenad Veličković: "Otac moje kćeri" ; Goran Petrović: "Sve što znam o vremenu"
Roman Nenada Veličkovića "Otac moje kćeri", promovisan nedavno (Stubovi kulture), samo je uslovno novi roman. Pod istim naslovom, sa istim junacima i tokovima priče roman je objavljen u Sarajevu 2000. godine, ali je autor za ovo izdanje obavio "literarni remont" te smo dobili zaista novi roman, pod starim naslovom. "Otac moje kćeri" je priča o porodici koja je ostala "čitava" tokom rata u Sarajevu, ali nije uspela da preživi prazninu mira.
Prema rečima Gojka Božovića, razorna duhovitost i ironija najveće su vrednosti Veličkovićeve literature. Ovoga puta, priča o odvratnim devedesetim ispričana je kroz vizuru jedne devojčice, gde jedino ta dečja perspektiva uspeva da održi kakvu-takvu ravnotežu. Prema Božovićevim rečima, ovo je "duhovita priča o mračnim stvarima", u kojoj se istorija još nije ni ohladila, a junaci romana su već morali da nauče da žive sa njom.
Nenad Veličković do sada je objavio romane "Konačari" i "Sahib", knjige priča "Đavo u Sarajevu" i "Sarajevski gastronauti", nekoliko pozorišnih komada i radio drama.
Goran Petrović, "Sve što znam o vremenu": Pripovedač VS romansijer
Knjiga priča "Sve što znam o vremenu" (Narodna knjiga) Gorana Petrovića objedinjuje sve tri knjige kratke proze ovog autora, "Ostrvo i okolne priče", "Bližnji", dok su se "Saveti za lakši život" štampali prvi put. Od pripovedaka objavljenih u periodici priključen je samo autopoetički tekst "Priča o pričanju". Prema rečima samog autora, ova knjiga nastala je kao izravnavanje duga pripovedača u odnosu na romansijera.
Priče koje su nastajale pre više od deset godina našle su se u ovoj knjizi, ali nisu, po nekako već ustaljenom običaju, "popravljane". One pokazuju kako je tekao put od sasvim kratke humorno-ironične i umnogome groteskne varijante pripovedanja ka nastojanju da se priča "otvori" prema jednom burnom vremenu i da iz njega preuzme sadržaje koji Petrovićevom pripovedanju daju jedan vid ozbiljnosti i težine.
"Narodna knjiga" objavila je u novoj opremi romane "Sitničarnica "Kod srećne ruke", "Opsada crkve Svetog spasa", zbirke priča "Bližnji" i "Ostrvo i okolne priče", a nije zanemarljiva činjenica da je ovo ujedno i 16. izdanje "Sitničarnice...".
T. Č.
05.12.03 Politika
Knjiga pripovedaka Gorana Petrovića
Goran Petrović: "Sve što znam o vremenu"
Izdavačka kuća "Narodna knjiga" iz Beograda pokrenula je novu biblioteku u kojoj je prva objavljena knjiga "Sve što znam o vremenu" Gorana Petrovića. Urednik ove edicije koja nosi naziv "Moderna biblioteka", naš poznati književni kritičar i književni istoričar Gojko Tešić, juče je na konferenciji za štampu pokazao izuzetnu radost što je upravo Petrovićevo pripovedačko umeće "otvorilo" seriju budućih knjiga koje će na radost čitalaca moći da se nađu u novoj biblioteci koju će potpisivati.
Govoreći o delu Gorana Petrovića, posebno o pripovetkama koje su se našle u knjizi "Sve što znam o vremenu", Tešić je podsetio koliko je Petrovićevo umeće pripovedanja sjajno i još jednom iskazao svoje nezadovoljstvo što je piščeva najnovija zbirka priča "Bližnji" ostala bez nagrade "Ivo Andrić" u ovoj godini.
"Ovogodišnji žiri za Andrićevu nagradu ostaće upamćen po književnom skandalu neviđene vrste", rekao je Gojko Tešić, nazvavši odlučivanje žirija "takozvanim nacionalnim dugovima". Ko hoće da se uveri u Tešićevu ocenu može da uzme u ruke "Sve što znam o vremenu" jer se u ovoj knjizi nalaze Petrovićeve najvažnije priče – od "Saveta za lakši život" preko "Ostrva i okolnih priča" do zbirke "Bližnji".
Izbor priča napravio je sam pisac, koji je juče rekao da su izvan knjige ostale one priče koje su objavljivane po periodici. Na reči hvale Radivoja Mikića da je "pisac u koga čitaoci imaju poverenja" i Vase Pavkovića da je "jedan od najvećih naših živih pisaca", Goran Petrović je juče objasnio da se u njemu bore pripovedač i romansijer. Budući da je do sada napisao i objavio tri knjige pripovedaka i tri romana, pisac je rekao da je kao romansijer do sada pljačkao sebe kao pripovedača.
Ova knjiga je sada došla kao šansa "da pripovedač u meni nekako izravna dug sa romansijerom u sebi".
A. Cvijić
