Srpski mislioci : Ksenija Atanasijević

Srpski mislioci

Izdavač: Plato

Ilija Marić, koji se već godinama bavi istorijom srpske filozofije, ovog puta je priredio jednu obimnu zbirku tekstova dr Ksenije Atanasijević, koja je jedan od naših najcenjenijih ženskih mislilaca uopšte. Vredno je pomenuti njena dela Filosofski fragmenti I-II (1929-1930), zatim Penseurs Yougoslaves (1937) (o srpskim filozofima), kao i više značajnih tekstova o Ničeovoj filosofiji. Ksenija Atanasijević je prvobitno bila učenica racionaliste Branislava Petronijevića, nakon čega je doživela duhovni preobražaj, kroz koji se približava slovenskoj misli, čiji je najizrazitiji filozofki predstavnik kod nas bio Vladimir Vujić. Tako ona napušta

metafiziku i okreće se istraživanju filozofske misli u narodnim umotvorinama i mišljenju u domaćoj književnosti. Tu su i tekstovi koji se bave filozofskom kritikom, kao i obimna bibliografija njenih radova. Sve u svemu, jedan veoma vredan filozofski, književni i istorijski dokument, koji može biti od velike koristi široj čitalačkoj publici.

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Srbija , Filozofija
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija

2005; ćirilica; 21 cm; 229 str.; 86-447-0282-3;

O srpskim i jugoslovenskim misliocima

Ksenija Atanasijević: Srpski mislioci

Izdavačka kuća Plato, u biblioteci „Na tragu“, započela je izdavanje Izabranih dela Ksenije Atanasijević“ u osam knjiga.
Za sada je izašla osma knjiga, Srpski mislioci, sa pogovorom Ilije Marića, koji je knjigu i priredio, i iscrpnom bibliografijom njenih radova, koju je prikupio Dobrilo Aranitović. Uskoro treba da izađe i treća knjiga, Antička filozofija. Knjiga Srpski mislioci je zbornik radova koje je autorka obljavljivala u našim naučnim časopisima dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka.
U knjizi su prikazana učenja najznačajih srpskih filozofa: Ruđera Boškovića, Dositeja Obradovića, Njegoša, Božidara Kneževića i Branislava Petronijevića. Otprilike isto toliko prostora posvećeno je analizi kosmoloških i etičkih učenja sadržanih u srpskoj narodnoj knjževnosti. Zbornik sadrži i niz prikaza i kritika tada delujućih filozofskih autora ali i analizu filozofskih sadržaja u književnim delima njenih savremenika. Ovaj zbornik, na prvi pogled sačinjen iz raznovrsnih i nepovezanih mišljenja, u jednu celinu povezuje shvatanje filozofije Ksenije Atanasijević.
Autorka smatra da u našoj filozofiji postoje dve osnovne škole: intelektualistička, čija je osnovna pretpostavka da je ljudski razum sposoban da odgovori na sva ključna pitanja filozofije. Tipičan predstavnik ove orijentacije je, među njenim savremenicima, Branislav Petronijević. On je pokušao da prevaziđe suprotnost između racionalizma i empirizma na način različit od Kantovog. Osim toga, uspeo je da reši osnovni metafizički problem i da odgovore, u okviru svog sistema, na sva osnovna metafizička pitanja. Ono što nedostaje svim sistemima ove vrste jeste veza sa životnim problemima.
Druga vrsta filozofije predstavlja reakciju na nedostatke prve. Ona insistira na drugačijoj vrsti uvida u poslednje tajne univerzuma i prirodu ljudskog postojanja. Ona ne odbacuje toliko razum, koliko insistira na njegovom ograničenom dometu: izvesne stvari, i to one koje nas se najviše tiču, ostaće nam nedostižne ako se budemo služili samo razumom. Takva filozofija ne može da nam pruži utehu u svetu ispunjenim zlom i patnjom.
Istočni i slovenski narodi nemaju sistematski izgrađene filozofije. Mudrost ovih naroda data je u jednom obliku u kome umetnost, religija i filozofija nisu jasno razdvojene. Međutim, autorka u tome vidi prednost ovih tvorevina: stvarni životni problemi su nešto doživljeno a ne samo shvaćeno. Otuda rešenje osnovnih životnih problema i poslednjih misterija univerzuma, sa kojima je ono povezano, zahteva učešće i drugih duševnih moći. Zato ona smatra da se samo u sintezi poezije i filozofije može doći do njih. Kod nas su se tome najviše približili pesnik-filozof Njegoš i filozof Božidar Knežević.
Valja reći da ona ne umanjuje značaj intelektualističke filozofije, koja je svoj izraz našla kod Grka i modernih zapadnih naroda. Izgleda da ona deli raspoloženje jednog dela intelektualne javnosti na koje su knjige, kao što je Propast Zapada, ostavile snažan utisak. Zapadni svet propada, ali postoji neistrošena, zapravo nenačeta, energija Slovena, koja svetu treba da podari novi život, požurili su oni da zaključe. Južni Sloveni, i Srbi, o kojima najviše govori, imaju jedno mitološko nasleđe, čijoj su se umetničkoj lepoti divili najveći umovi Zapada. Međutim, kosmološka i etička shvatanja sadržana u njemu prošla su nezapaženo. Autorka u jednom broju eseja prikazuje jugoslovensku/srpsku narodnu književnost upravo iz ovog ugla.
Njeno je mišljenje da različiti narodi imaju različite karakter, i otuda njen interes za etnopsihološke i antropološke radove Jovana Cvijića i njenog savremenika, profesora filozofije na Sveučilištu u Zagrebu, Vladimira Dvornikovića. Osnovne ideje Jovana Cvijića izložila je u delu Jugoslovenski mislioci, a o Dvornikovićevim delima govori u kraćim prikazima koji su preštampani u Srpskim misliocima. Karakter naroda određuje i karakter njegovih umotvorina. Jugoslovenima, čija je misao, kao i misao drugih slovenskih naroda, nepotrošena, pripada budućnost.
Osim radova autora koji su vezani za našu tradiciju, autorka izlaže i filozofske sisteme naših mislilaca koji pripadaju Zapadnoj filozofiji. Među njima u svetu su najpoznatiji Dalmatinci Marko Marulić (1450-1524), Franjo Petrić (1529-1527) i Dubrovčanin Ruđer Bošković (1711-1787), uz već pomenutog Branislava Petronijevića, njenog savremenika i učitelja. U zborniku koji je pred nama, opširno je izloženo učenje Ruđera Boškovića, dok o Maruliću i Petriću govori u jednom kraćem preglednom članku, Značaj jugoslovenske filozofske misli.
Međutim, u studiji Jugoslovenski mislioci, ona im daje prostor koji zaslužuju. U člancima koji su pred nama ili u delu Jugoslovenski mislioci, koje će se uskoro pojaviti, ona nastoji da pokaže da naši mislioci spadaju u sam vrh evropske kulturne elite, što svedoči o stvaralačkoj energiji naroda koji je, uprkos tome što mu sudbina nije bila naklonjena, imao stvaraoce u samoj svetskoj eliti.
Goran Bjedov