Ima li nade za oporavak srpskog sela ili je to propala rabota?
Množina je sumnjalâ među onima koji debatuju o budućnosti sela i selaca. Nisam od te fele, ne spadam u kov sumnjivaca. Zašto? Svestan sam da sociologu nije dopušteno da se osladi pisanjem bez svrhe, pa ni meni da bez osnova prikazujem ružičasto stanje i perspektivu sela i seljaštva. Ciljao sam da, u saglasju s kolegom Andonom G. Kostadinovićem, pokažem kako još ima nade za južnosrbijansko selo, da ga se ne treba olako odricati, već mu pomoći da opstane na bezbroj načina, krupnom ili sitnom ispomoći – svejedno.
Ako se ne m
ože biti opsenar u pogledu izgleda obnove ruralnih područja jugoistočne Srbije, pa bio i ministar za brigu o selu, bar se može ukazati na neke od brojnih mogućnosti. Određene oblasti iskaju obilnu državnu potporu, jer traže strukturne promene, druge bi trebalo da iskoriste regionalne i opštinske samouprave, treće bi pale na „teret“ lokalne seoske za- jednice, dok bi na kraju, jedino zbog redosleda, ne i po značaju, ine rabili pojedinci: seoski domaćini, sitni preduzetnici, krupni biznismeni (i tajkuni)…
Dragoljub B. Đorđević
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Srbija , Sela
Ostali naslovi iz oblasti: Sociologija
Izdavač: Prometej - Novi Sad; 2024; Broširani povez; ćirilica; 24 cm; 473 str.; 978-86-515-2247-8;
