Kralj komaraca

” je jedan od mogućih nastavaka knjiga “Roman o Londonu” Miloša Crnjanskog i “Niko i ništa u Parizu i Londonu” Džordža Orvela, sa kojima deli sliku odurnog i neljudskog naličja Londona koje sleduje veoma brojnoj sirotinji domaćeg porekla i onoj okupljenoj sa svih strana sveta.

“Vešto ispripovedana priča o srpskoj generaciji X, obojena spojem briljantnog uličnog humora i iznenađujućih izleta u fantazmagoriju. Činjenica da je pisac ujedno jedna od najinteresantnijih figura beogradske andergraund rock scene u 90-tim daje ovoj knjizi dodatni pedigre.” (Richard Byrne, New York Press o engleskom izdanju “Kralja komaraca”)
“Vladimiru Krakovu bila je dovoljna i jedna već davna, u osnovi jednostavna priča o sveta željnom mladom muzičaru da napiše pametan i bogat, ali ništa manje zanimljiv i duhovit, sjajno izveden roman. Ako njegova istorijska relevantnost i nije upadljiva na prvi pogled, daleko od toga da je nema; a književna relevantnost mu jeste upadljiva, i neosporna.” (Ivan Radosavljević, Beogradski književni glasnik)
Razložno aludirajući na Orvela (‘Niko i ništa u Parizu i Londonu’), Krakov svog Kralja komaraca komponuje kao uvod u ‘tamnu stranu grada, govor ulice’ … Štivo pleni piščevim škrtim, svedenim lirizmom, ugodno iznenađujućom moći (za jednog, jelte, romansijerskog početnika) da iz manje-više anegdotalnih crtica o emigrantskom glavinjanju i preživljavanju izvuče više nego što one ‘objektivno’ sadržavaju, što će reći da je Kralj komaraca ‘zaživeo’ tamo gde je i najbitnije i najteže: u jeziku.” (Teofil Pančić, Vreme)
“Vladimir Krakov uspeva da dodirne i oživi mnoge dimenzije iseljeničkog iskustva jednog mladog Srbina u Londonu s početka devedesetih. Miloševe misli, opažanja i reči nude žive i britke komentare autora na komplikovane odnose između mahom nezadovoljnih slepih putnika s’ naših prostora i raznih strana sveta, kao i na njihove neuspele pokušaje da postanu integralni deo Grotla Opšte Nezainteresovanosti, kako pisac naziva London.” (Mirko Mandić, časopis Evropa)