Slavenka Drakulić je rođena 1949.u Rijeci, Hrvatska. Završila je studije komparativne književnosti i sociologije na zagrebačkom univerzitetu 1976. Od 1982. to 1992. je stalna novinarka za magazine Start i nedeljnik Danas (oba u Zagrebu), pišući uglavnom o feminističkim temama.Drakulićkini prvi poznatiji radovi su bili novinski članci, roman (Hologrami straha 1987.) i dokumentarni film o dijabetesu i transplantaciji bubrega, stanju koje i sama živi od 80-ih.Bila je redovan saradnik više novina i magazina na raznim jezicima, uključujući The Nation, La Stampa, švedski Dagens Nyheter, Frankfurter Allgemeine Zeitung i danski Politiken.Njeni poznatiji radovi u posljednje vrijeme se bave sukobima u biv[oj Jugoslaviji tokom 1990-tih godina. U romanu Kao da me nema se radi o zločinima protiv žena tokom agresije na BiH, dok je Oni ne bi ni mrava zgazili knjiga u kojoj analizira svoja iskustva tokom posmatranja procesa i zatvorenika pred Tribunalom za ratne zločine u Hagu.Slavenka Drakulić je udata i sa mužem živi u Stokholmu. Njena ćerka Rujana Jeger je takođe uspešna spisateljica i kolumnistkinja u Hrvatskoj.
13.04.12 Danas
Basne o komunizmu
Basne o komunizmu, Slavenka Drakulić
Malo je književnica poput Slavenke Drakulić koje se duboko i sveobuhvatno bave temama koje se drugi ne usuđuju da dotaknu. U svom romanu „Frida ili o boli“, ona ozbiljno i potresno tematizuje problem bola. Književni kritičari su ovo delo proglasili za najbolji hrvatski roman u poslednje dve decenije. Isto je i sa potresnom ispovešću „Tijelo njenog tijela“ u kojoj je otvoreno progovorila o transplantaciji organa budući da je i sama prošla kroz postupak transplantacije bubrega.
Njena poslednja knjiga „Basne o komunizmu“ (izdavač Rende) mogla bi se uslovno rečeno posmatrati i kao nastavak njene knjige eseja „Kako smo preživeli komunizam i čak se smejali.“ Ovoga puta glavni junaci su životinje. Tako nam krtica pripoveda o Demokratskoj Republici Nemačkoj i Berlinskom zidu, miš koji živi u ormaru Muzeja komunizma bavi se Čehoslovačkom, za Albaniju je zadužen gavran koji je prisustvovao samoubistvu premijera, mačka generala Jaruzelskog upoznaje nas sa njegovim dilemama u vezi sa uvođenjem vanrednog stanja u Poljskoj, pas nam pripoveda o Rumuniji i bračnom paru Čaušesku, a na bivšu Jugoslaviju podseća nas Titov papagaj Koki, koji živi na Brionima, pa zato ne zaobilazi ni Tuđmana i Mesića.
Posle čitanja ove knjižice od 150 strana postaje jasno koliko je Džordž Orvel u „Životinjskoj farmi“ bio u pravu kada je zaključio „da su sve životinje jednake samo su neke jednakije od ostalih.“
V. M.
