22.02.07
Istorija u bajci
Tiodor Rosić
KNjIGA "Zlatna gora" (SKZ) dečjeg pisca i priređivača brojnih antologija Tiodora Rosića "preti" da dostigne uspeh njegove "Doline jorgovana", koja je postala omiljeno štivo najmlađih. U ovom istorijskom romanu-bajki, Rosić piše o vremenu kada su Srbi primili hrišćanstvo, a njegovi junaci, knez Vojislav i njegovi sinovi, čije postojanje beleži i istorija, daju pouku šta nam danas valja činiti.
- Naslednici smo stare srpske kulture. Znameniti srpski vladari koji su upravljali starom Raškom nekoliko godina pre Stefana Nemanje, pa i cela loza Nemanjića, ostavili su mnoge zadužbine koje pokazuju da su i te kako brinuli o duhovnoj baštini svog naroda - kaže Rosić.
Kakvu ulogu u tom pamćenju ima književnost za decu?
- Singer je jednom prilikom rekao da su odrasli ozbiljna deca. Ta ozbiljna deca traba da shvate da deci ne treba književnost koja povlađuje njihovom ukusu. Vasko Popa može apsolutno da ih osvoji. Uostalom, književnost nema funkcionalnu namenu. Kad je prava - postaje književnost za odrasle. I obrnuto, iz književnosti za odrasle može da iznikne književnost za decu.
Da li ste prikupljajući građu za "Zlatnu goru" došli do nekih malo poznatih podataka iz naše prošlosti?
- Posegao sam za narodnim umotvorinama i predanjima. Poukama iz prošlosti projektujemo našu budućnost. U dobru - ne smemo da se uzoholimo. U zlu - treba da odredimo naše ciljeve. Jedino ako budemo poštovali porodicu i našu staru veru ostavićemo budućnost potomcima. Ali, treba da prihvatimo ono što je dobro u našoj istoriji, a toga ima mnogo. Nijedan civilizovan narod bez pamćenja ne može bilo šta da naprvi.
U "Zlatnoj gori", kroz bajkovitu priču govorite o problemima ovog vremena...
- Pokušao sam da podsetim na ljubav i sabornost. Ako evropski narodi mogu da stvaraju svoje nacionalne junake, zašto i mi ne bismo mogli da se iz poštovanja divimo našim precima, našim kraljevima, koji su sazidali hramove kulture, umesto što se povodimo za trivijalnim sadržajima.
Koliko je ta trivijalnost prisutna u dečjoj književnosti?
- Imamo dobrih dečjih pisaca. Još uvek. Ne može se po svaku cenu prihvatati sve što je novo. Zamislite kad bi iz evropske civilizacije izvukli antički mit, šta bi ostalo od nje. Trebalo bi da razmišljamo o tome.
ODBRANA JEZIKA
- MORAMO da vratimo jezičku politiku duhovnim korenima. Ako se ovako nastavi za petnaestak godina moraćemo da dokazujemo da Srbi govore srpskim jezikom i da ga nisu preuzeli od Hrvata. Nedavno je objavljena Deklaracija o hrvatskom jeziku, u kojoj njihovi lingvisti tvrde da je Vuk Karadžić uzeo jezičku reformu od bosanskih franjevaca, a da je do nje došao preko Dositeja Obradovića. Srpski intelektualci ćute, kao da su i dalje robovi srpsko-hrvatskoj jezičkog zajedništva.
D. MATOVIĆ
