01.01.00
Politika
21.08.2002.
FENOMEN VISOKIH TIRAŽA: KRISTIJAN ŽAK
Čari drevnog Egipta
Otkrivajući pisce sa francuskog govornog područja, izdavačka kuća "Plato" nedavno je završila sa objavljivanjem druge serije romana Kristijana Žaka, jednog od najpopularnijih književnika u svetu, preciznije ? jedinog francuskog autora među petnaest najčitanijih na Zemljinom šaru! Obe serije ? "Egipatski sudija" i "Ramzes" ? brzo su stekle popularnost kod nas, što je još jedan dokaz da su romani Kristijana Žaka, svuda gde su prevedeni, prihvatani široko i sa nestrpljivim očekivanjem njegovih novih dela.
Ono što Kristijana Žaka čini tako široko prihvaćenim među čitaocima jeste tema koja je, izgleda, nepresušni izvor i Žakove inspiracije ali i naše radoznalosti, a to je Egipat. Tačnije, drevna istorija ove zemlje, iza koje su ostali veličanstveni darovi mudrosti vladanja, lepote mira i prosperiteta nakon dugogodišnjih ratova, ali i zagonetke od kojih su najveće, naravno, piramide.
Medeni mesec u Egiptu
Kristijan Žak (1947) pisac je koji je starim Egiptom bio začaran još u detinjstvu, u svojoj trinaestoj godini, kada mu je do ruku došla knjiga "Istorija civilizacije drevnog Egipta" Žaka Pirena. Od tada, život dečaka se u duhovnom smislu dramatično promenio. On, koji je još u znatno mlađim godinama pisao pesme, pa čak i jedan libreto za operu, svoj život definitivno posvećuje Egiptu. U Žakovoj biografiji piše da se oženio u sedamnaestoj, pre velike mature! ? i da je na medeni mesec otputovao tamo gde se i moglo očekivati, na izvore njegovog budućeg znanja i mašte, u Egipat.
U dvadeset prvoj godini Kristijan Žak je objavio svoju prvu knjigu: bio je to esej o vezi Egipta i Srednjeg veka. Napustio je filozofiju kojoj je prvobitno želeo da se posveti, i potpuno se predao studijama arheologije i egiptologije. Doktorirao je na temu shvatanja smrti u starom Egiptu, na osnovu tekstova u piramidama i na sarkofazima. Univerzitetska karijera bila je pred njim, ali ono što je njega zaokupljalo bilo je pisanje popularnih knjiga. Ovaj francuski autor, čija su dela namenjena "i mladima i odraslim", počeo je da, pored naučnih dela, naravno, istorijske podatke o životu u starom Egiptu tako očaravajuće uklapa u maštu da nije ni čudo što se njegovi romani prodaju u milionima primeraka.
Prvi književni "bum", kakav je celog života želeo, pretpostavivši književnost ove vrste univerzitetskom poslu, doživeo je 1987. godine, kada je objavio roman "Šampolion Egipćanin". Potom su usledile nove knjige, i uvek vezane za istoriju Egipta; ipak, svetska slava mu je priznata izvanrednom trilogijom "Egipatski sudija" u kojoj su se našli romani "Oskrnavljena piramida", "Zakon pustinje" i "Vezirova pravda". Potom je došla veličanstvena kvintologija pod nazivom "Ramzes" ? "Sin svetlosti", "Hram za milione godina", "Bitka kod Kadeša", "Gospa iz Abu Simbela" i "Pod bagremom na zapadu".
Uspeh srpskih prevoda
Obe ove serije na srpskom je objavio beogradski "Plato" u prevodu Danijele Branković sa francuskog jezika, a knjiga "Pod bagremom na zapadu" je baš nedavno objavljena, zaokruživši (samo privremeno) Žakov opus na srpskom. Ovaj francuski pisac koga "elitna" francuska kritika, retko voljna ne samo da sasluša već i da istraži ukus čitalačke publike, pežorativno karakteriše rečima "narodni romansijer"ili "laki pisac", odlučio je da svoju bogatu književnu fikciju nastavi daljim pisanjem popularnih dela o Egiptu.
Beogradska izdavačka kuća "Plato" obećava nove naslove Kristijana Žaka na srpski jezik...
Anđelka Cvijić
