Utešna partija

23.12.09

ROĐENI pripovedač, čarobnica koja hipnotiše svoje čitaoce snagom dinamično vođene priče, prizorima iz svakodnevnog života i likovima koje prihvatamo kao sebi bliske osobe. Tako najčešće kritičari ocenjuju delo Ane Gavalde (1970) najtiražnije francuske spisateljice čija su knjige prevedene na 38 jezika. Profesorka francuskog jezika po struci i jedno vreme profesiji, počela je da piše veoma rano javljajući se na konkurse na kojima je redovno dobijala nagrade. Ipak, njenu debitantsku zbirku pripovedaka “Želeo bih da me neko negde čeka” glatko je odbilo nekoliko uglednih izdavača da bi je na kraju prihvatila mala kuća “Diletant” kojoj je u znak zahvalnosti ostala do danas verna.
Za ovu zbirku dobila je nagradu “RTL-Lire” zatim su usledili romani “Trideset pet kila nade” (2002), “Voleo sam je” (2003), “Zajedno to je sve” (2004), “Utešna partija” (2008). Poslednja tri naslova ovih dana objavljena su kod nas u izdanju “Paideije” koja će objaviti i njen najnoviji roman “Srećno bekstvo”, objavljeno u originalu pre tri meseca u početnom tiražu od 299.000 primeraka. Knjiga se dosad nedeljno prodaje u 50.000 primeraka. A za godinu i po dana “Utešna partija” dostigla je tiraž od skoro milion primeraka!
Razvedena, sa dvoje male dece, Ana Gavalda živi u Melenu u blizini Pariza. U svom domu u potkrovlju ima malu radnu sobu, s desne strane joj je radijator na struju, s leve pas i dva rečnika. Posao prekida, kaže, samo kad se pas unervozi jer hoće u šetnju. A, kada i kako piše?
- Nemam omiljeno doba dana, već se prilagođavam - kaže spisateljica. - Pišem ujutru dok su deca u školi, a tekst iznova čitam noću, kada odu na spavanje. Ujutru sam u top formi i pišem brzo, uveče sam umorna, svega mi je dosta i mnogo toga brišem. Kucam na kompjuteru, a sebi ne zadajem nikakve rokove. Veoma mi je teško da prionem na posao, često prebacujem sebi da sam lenja ali u suštini me je strah. Plašim se da neću umeti. Vrlo teško mi padaju prve rečenice. Posle pišem brzo ali ispravljam tekst kao pomahnitala. Opsednuta sam interpunkcijom i prestravljena pred pomišlju da preterujem u broju reči. Rukopis toliko prerađujem da svoje knjige znam napamet.
U poslednje vreme Ana Gavalda izuzetno retko daje intervjue, ali se veoma raduje svakom susretu sa čitaocem. Prilikom potpisivanja knjiga sa svakim knjigoljupcem porazgovara i na primerku obavezno nešto i nacrta. Jer, kako kaže, likovi iz njenih knjiga žive svoj život tek kada ih čitaju. Često ima običaj da razgovara sa nepoznatim osobama prelazeći vrlo često na lična pitanja o njihovom odnosu sa roditeljima, decom, o poslu, ljubavima, sumnjama, samoći...
- Ljudi se ne vređaju što zadirem u njihovu intimnost jer osećaju moju iskrenu radoznalost, dobru nameru. Nikada nisam imala televizor, ne slušam radio, što se tiče aktuelnih događaja potpuna sam neznalica, pa ipak ponekad čujem da moje knjige dobro odslikavaju današnji život i mislim da je to upravo zbog tih razgovora u kojima se otkriva njihova “nagost”. Idem pravo u srž: “Kako ste se upoznali”?, “Da li se ponekad molite Bogu?”, “Jeste li srećni”? Hranim se odgovorima na ova i druga pitanja.
Za glavnog junaka “Utešne partije” odabrala je arhitektu, ali je onda vrlo brzo shvatila da o toj profesiji gotovo ništa ne zna.
- Pošto sam se našla u nebranom grožđu, najpre sam kupila knjige autobiografskog karaktera i to ne samo arhitekata već i inžinjera, građevinskih preduzimača. Intervjuisala sam arhitekte, čitala njihove dnevnike. Zahvaljujući tome otkrila sam i knjigu “Moderni životni put” Pjera Ribulea koji je ovaj autor napisao nekoliko meseci pre smrti. To je više od autobiografije, to je čudesni traktat o umeću življenja.
U svim knjigama ove autorke pa i u “Utešnoj partiji” puno je dinamičnih dijaloga bez mnogo deskripcije i “filozofiranja”, čime se dočarava ubrzani ritam današnjeg života. O tome Ana Gavalda kaže:
- Taj, “nedostatak vremena” upravo je i tema “Utešne partije”. Uopšteno gledajući, meni deskripcije ne idu, jednostavno to ne umem. Zbog silnih slika kojima smo danas prezasićeni, čini mi se da je čitalac u stanju da odmah “vidi” šta hoću da kažem. Zato nema potrebe da ga opterećujem, mi zajedno pišemo priču - moje reči i njegove reči. Naše samoće se dobro razumeju. Tomas Hardi je jednom prilikom rekao: Knjiga koja se lako čita teško se piše. Nikada nisam zadovoljna i veoma sam nesrećna kad knjiga izađe iz štampe. Pravo je mučenje da ponovo čitam samu sebe kad ne mogu više ništa da izmenim.
Možda i da bi izbegla ovo “mučenje”, Ana Gavalda često uživa u čitanju drugih.
- Divim se radu drugih umetnika. Ne samo pisaca, već i slikara, muzičara, gutača vatre, uličnih zabavljača. Više mi se dopada fikcija. Moj obični život mi nije dovoljan. Imam poverenja u svoj senzibilitet, ali ne i u svoja iskustva. Kada želim nešto da doživim, ja to napišem.

Sreća je ovde i sada
U knjigama Ane Gavalde žene su po pravilu snažne i velikodušne i čine život snošljivijim i vedrijim. O tome spisateljica kaže:
- Žene su manje opsednute time kakav će trag ostaviti na ovom svetu posle svoje smrti. Moć i svi kompromisi koji uz to idu, manje ih opterećuju. Sreća je nešto mnogo konkretnije i mnogo opasnije - ona je ovde i sada. Ipak, ne bih da uopštavam, ta podela među polovima me mnogo ne zanima. Osećajnost nema nikakve veze sa hromozomima.

D. BOGUTOVIĆ

29.06.10

OVO JE ROMAN najtiražnije francuske spisateljice čija su knjige prevedene na čak 38 jezika. "Utešna partija", najprostije rečeno, govori o poslovičnom nedostatku vremena i traženju prava na još jednu šansu. Glavnik lik u knjizi je Šarl Balanda, metar i osamdeset, sedamdeset osam kila, četrdeset sedam godina, arhitekta, znalac indijanskog engleskog, nadzorni organ na nekom gradilištu u Rusiji, nekada ljubavnik Lorans i nešto-bolje-od-oca Matildi, sin jedinac i brat tri sestre od kojih je Kler najluđa... Anuk, Aleksi i Điđi Rubiroza su šlag na torti njegove rane mladosti, a Kejt, žena koju jedva poznaje, koja stanuje Bogu iza tregera, ima petoro ugruvane dece i nosi čarape od kozje dlake, jeste "ona " zbog koje više ne sme izgubiti ni sekund dragocenog i nenadokandivog vremena. Utešnu partiju igraju oni koji su ispali iz glavnog takmičenja i koji se smeštaju pod odrednicu - "moralni pobednici"! Ovo je roman za sve nas.

ŠTA JE KVALITET OVE KNJIGE: Roman je mešavina odličnih dijaloga i redukovane deskripcije, oslobođen pametovanja i protkan humorom. A kako drugačije i da bude napisan roman koji treba da nam približi prizore iz svakodnevnog života i likove koje treba da prihvatimo kao sebi bliske osobe? Odlična forma da se njome dočara brzina, ali i strahovi i slutnje, savremenog života. A sve to zajedno biva još luđe kad o tome posvedoči spisateljica: "Nikada nisam imala televizor, ne slušam radio, što se tiče aktuelnih događaja potpuna sam neznalica, pa ipak ponekad čujem da moje knjige dobro odslikavaju današnji život." Ima li nekog ko će posle ovog reći da Ana Gavalda nije genije?!

PRVA REČENICA GLASI: "Uvek sam se držao po strani"

POSLEDNJE REČENICE GLASE: "To je mladost... A ona je iza tebe..."

OVA KNJIGA IMA UKUS: Suza.

PRONAĐITE SLIČNE KNJIGE: Sve knjige Ane Gavalde.

PREPORUKA ZA ČITANJE: Tokom godišnjeg odmora, dok gledate muževe, supruge, kćeri i sinove kako se brčkaju u plićaku.

Autor: Srđan V. Tešin