Usamljenost prostih brojeva

j sedmoj godini još ne zna šta bi od života ali sigurna je da ne voli skijanje, sport koji joj je nametnuo opsesivni otac. Jednog maglovitog jutra, za vreme treninga pada i lomi lisnu kost. Od tada mrzi svog oca, hramlje, malerozna je, nema prijatelje, radi tetovaže po stomaku i živi u stalnom konfliktu sa okolinom.

Matija ima osam godina i retardiranu sestru bliznakinju koje se stidi.

Kad su sestra i on pozvani na prvi „žurku", on je ostavlja u parku obećavši joj da će se vratiti po nju. Kad se vratio, nje nije bilo niti su je ikad pronašli. Osećaj krivice izaziva u njemu potrebu za stalnim samopovređivanjem.

Ove dve epizode zauvek će obeležiti tela i umove Aliče i Matije, koji se sreću u drugom razredu gimnazije. Među njima se odmah javlja neverovatna bliskost, ali strahovi, nesigurnost i «odluke koje se donose za svega nekoliko sekundi, a ispaštaju se čitavog života» brzo ih udaljavaju.

Matija postaje matematički genije i posle fakulteta odlazi da živi i radi u jednoj ledenoj evropskoj zemlji. Aliče se konačno suprotstavlja ocu, napušta nametnute studije i posvećuje se svojoj velikoj ljubavi - fotografiji.

Dirljiva priča Paola Đordana nas vraća u surove i lepe predele odrastanja i detinjstva koje, sudeći prema emocijama ove knjige, nismo još izživeli i nećemo nikada.