Umro sam juče

Aleksandra Marinjina (pravim imenom Marina Anatolijevna Aleksejeva), rođena je u Lavovu,1957. godine u poznatoj pravničkoj porodici. I sama je po obrazovanju pravnik, a dvadesetak godina je provela radeći u ruskom ministarstvu unutrašnjih poslova, stigavši tokom te karijere do čina potpukovnika.

Tokom devedesetih, njeni romani, obeležili su rusku književnu scenu. Pisani u krimi žanru, sa ozbiljnim uvidima u socijalnu patologiju ruskog društva i njegove surove tranzicije, a istovremeno s odličnim zapletima, karakterizacijama i ponešto dubljim književnim uvidima nego što to zahteva sam žanrovski obrazac, ovi romani su promovisali marinjinu u jednog od najzačajnijih i najprevođenijih savremenih ruskih pisaca.

Marinjina je do sada objavila dvadeset četiri romana koji su prevedeni na dvadesetak jezika i štampani u preko dvesta izdanja, u tiražu koji prelazi 26 miliona knjiga, što joj je donelo nadimak “ruska Agata Kristi”.

Rromani Aleksandre Marinjine kapitalizuju sentiment nostalgije, tipičan za 1990-e, da bi bolje protumačile postsovjetsku stvarnost rusije. u njima se kombinuju elementi klasične misterije, “tvrdog” detektivskog romana i sovjetskih detektiva na način koji najbolje odražava čežnju za sovjetskom prošlošću.

Glavni junak svih ovih knjiga, moskovska policijska inspektorka anastasja kamenska, sasvim u tradiciji savremenih američkih i britanskih detektiva, pokušava da utvrdi ne samo ko je učinio, već i zašto, koristeći se pri tom savremenim istražnim procedurama, ali često i bivajući sama protiv svih.

Važniji romani: Šestokrili serafim (1992), Igra na tuđem terenu (1993), Ukradeni san (1994), Stilista (1996), Smrt i malo ljubavi (1995), Crna lista (1995), Iluzija greha (1996), Umro sam juče (1997), Rekvijem (1998), Fantom secanja (2001), Svako za sebe (2002), Zaključana vrata (2003), Koautori (2004).