Traganje za vođom

23.08.03 Politika

Do nedavno jeretička misao da ličnosti stvaraju istoriju teza je i odbrana presudne uloge ličnosti u ogledu iz istorije razuma "Traganje za vođom" romansijera, pripovedača i esejiste Borislava Radosavljevića. Sistematizovana u četiri dela ("Zanemarena misao antike", "Detinji izlet razuma", "Visoka cena mudrosti" i "Strašni zvuci internacionale", uz dodatke "Kako Nikola Milošević čita Homera" i "Jevanđelje po Sofoklu"), Radosavljevićeva knjiga od 153 stranice ukazuje na jednog malo poznatog pisca, vrednog veće pažnje, čija provokativna misao ima toliko zajedničkog sa buntovnim delom književnog i filmskog stvaraoca u žiži aktuelnosti – Živojina Pavlovića. Nagrada "Živojin Pavlović" Književnog kluba "Đura Jakšić" iz Jagodine, zaključiće čitalac već na samom uvodu autora u knjigu, došla je u prave ruke.

Radosavljević razvija u svom ogledu tri osnovne teze: sudbinsku ulogu vođe, nejednakost datu od Boga i dokaze o neminovnosti konačne pobede razuma kroz "milenijumske poruke" Homera i stvaralačku misao nekolicine umova međaša u istoriji svetske književnosti i filozofije. Podsticajno izvorište za sve tri teze Radosavljević nalazi u Homerovim epovima koji su zamajac cele knjige i potka za njen najbolji i najubedljiviji deo ("Ilijada i Odiseja su slučajno književno delo u našem smislu čijoj se lepoti divimo, ali njihove veoma selektivno odabrane poruke kroz milenijume od izuzetnog su značaja za ljudski rod, što će potvrditi cela istorija civilizacije").

Narod bez vođe

Smisao oba Homerova epa, zapaža Radosavljević, od prvog do poslednjeg stiha, jeste da je narod bez vođe osuđen na propast, a nejednakost ("Ne mogu svi Ahejci biti kraljevi") data je od bogova, i svaki pokušaj da se ubije car završavao se time što se ubica peo na carski tron da bi se domogao carske moći ("Buržoaska revolucija je jedina prava revolucija koja se dogodila u svetskoj civilizaciji). Baklja vodilja ka ostvarivanju ideje slobode i ravnopravnosti jeste razum i mudrost vođe čije je oličenje Odisej nasuprot gramzivom Agamemnonu koji nije ni mudar, ni pošten, a takvih je puna istorija sveta.

I srdžba mladog heroja Ahileja, izazvana pohlepom Agamemnona koji mu otima plen, ne donosi ništa dobro Ahejcima pred Trojom (ishod rata rešava mudrost i lukavost Odiseja), jer je taj rat Ahilov lični rat, u koji ide zbog sujete, a ne radi opšteg dobra.

Floskule o slobodi

Zanimljivo je da Radosavljević naziva Lenjina Ahilejem (poglavlje "Berđajev i magle marksizma"), koji ne opstruira već se bori protiv Agamemnona i znamo što idealisti petraševci ne znaju – da narod, željan pravde, očekuje pravdu jedino od vođe. To već, i te kako, zna njegov tek prispeli naslednik "iz tamnih dubina Rusije": "Ne kolektivno rukovodstvo! U zemlji careva narod voli da na čelu države stoji jedan čovek".

Tako "iz floskula o slobodi i jednakosti moćno iskrsava kult ličnosti". U tom kontekstu ("cela istorija ljudskog roda svedočila je o snazi i presudnoj ulozi vođe..".) Radosavljević se poziva na Makijavelija, Karlajla, Igoa, Dostojevskog ("Dostojevski je otkrio da je nejednakost prirodni poredak stvari i da je vladarski tron deo božjeg poretka na koji se ne može udarati bez kazne"), na Ničea. Da bi se u završnici vratio Homeru i odbrani Homera ("Kako Nikola Milošević čita Homera").

Knjiga koja se ne spušta na nivo efemernosti aktuelnih političkih zbivanja, a čita kao njihov koliko misleći toliko ubojiti komentar.

Gordana MAJSTOROVIĆ