Trag zmajeve šape

01.01.03

Na kraju romana "Trag zmajeve šape" sarajevskog književnika i režisera Antonija Žalice nalazi se kratki rečnik gradskog žargona, koji se u knjizi počesto koristi. Među rečima koje su pojašnjene nalazi se i "ubleha" - jedna u Sarajevu samorazumljiva reč, nešto kao zaslepljenost, potpuno verovanje u nešto. Pisac navodi i primer: ubleha je bilo verovanje većine Sarajlija u aprilu 1992. da će ih JNA zaštiti - ili malo opštije: ubleha je verovanje da zec nikada neće prestići kornjaču. Ubleha ili, "stručno rečeno", ovdašnji kognitivni blok glede rata u BiH, najverovatnije je učinio da "Trag zmajeve šape", fascinantni roman o Sarajevu u prve dve godine ratovanja, objavljen u Beogradu 1994. godine, prođe potpuno nezapaženo kod ovdašnjih književnih kritičara i publike.
Jedna od večitih, večito dosadnih tema književne teorije i kritike jeste i rasprava da li je i kolika (vremenska) distanca potrebna prilikom književne obrade stvarnosti. "Trag zmajeve šape" nam kazuje da se "desi doba" kada stvarnost biva maštovitija od fikcije, kada ljudi prestaju da "bivstvuju" u svojim sitnim, nezapaženim egzistencijama i pretvaraju se u precizno profilisane likove iz romana i pozorišnih predstava, dok okruženje, kao pod palicom vrhunskog scenografa, daje prikladnu, blješteću pozadinu eksplozija i svetlećih raketa za njihove role. Ponekad je dovoljno "prepisati" stvarnost. Pisac kaže: "Neka imena ljudi su izmenjena. Neka izmišljena. Sva imena gradova, mesta, ulica, reka i planina su, na žalost, autentična."
U rečniku se krije i objašnjenje naslova romana. Tragom zmajeve šape se u Sarajevu nazivao otisak koji ostaje na asfaltu nakon eksplozije minobacačke granate. Korišćen je i izraz "otisak đavolovog stopala".
Antonije Žalica je rođen 1959. godine i završio je uporednu književnost sa filozofijom na Sarajevskom univerzitetu. Pre ovog romana objavio je zbirku poezije "Tilt" i nekolike kratke priče po književnim časopisima. Njegov film "Osam godina posle", koji je radio zajedno sa Ademirom Kenovićem, dobio je glavnu nagradu na Filmskom bijenalu u Pizi, a kratki film "Anđeli u Sarajevu" nagrađen je "Felixom", nagradom Evropske filmske akademije. "Trag zmajeve šape" preveden je na poljski, holandski i nemački (na nemački je preveden pod nazivom "Žuti sneg", kakav je pao na sarajevske planine u predvečerje rata). Danas živi u Amsterdamu, gde predvodi nevladinu organizaciju koja pomaže književnicima i novinarima emigrantima.
"Upoznao sam šrapnel, satima sam držao taj komadić laganog i tvrdog, nazubljenog metala od nekakve mefistijanski smišljene legure (...) Jednom sam u ruci držao kameni nožić iz neolita, isti oblik, ista nazubljenost. U svakom artiljerijskom punjenju krije se stotine kamenih sjekira. Nagoni su isti, ista je ideja. Vatreno oružje ne postoji, svako je jednako krvavo i hladno."

N. Sejdinović