01.01.00
Dnevni telegraf20.02.1999.Horizont bicikla Posle tri romana i brojnih knjizevno-istorijskih studija, Miodrag Maticki (Veliko Srediste kod Vrsca, 1940) prvom knjigom pripovedaka "Svakodnevno hvatanje veverice" otkriva se i kao uspesan pisac kratke prozne forme. Preko pedeset kracih prica, crtica iz zivota, memoarskih i dnevnickih zapisa rasporedjenih u cetiri ciklusa, tvore hroniku jedne ravnicarske varosi (lako se prepoznaje Vrsac). Ta varosica i generacija odrasla u ratnim i poratnim uslovima povezuje u celinu razlicite dogadjaje nastale u velikom vremenskom rasponu od pocetka Drugog svetskog rata do godina poslednje decenije ovog veka. Prostorno rasute pripadnike jedne generacije, autor uspesno okuplja ovom neobicno komponovanom pripovednom knjigom. Izgleda da svi pisci rodjeni u vojvodjanskoj ravnici imaju poseban pogled na ljude i stvari koje ih okruzuju. Mozda je to i zbog toga sto im je horizont suzen na prostor koji dozvoljava pogled sa bicikla, o cemu, sa blagim humorom pise i Maticki u jednoj prici. Ili, bas zbog tog skracenog horizonta, svaki covek, pa i svaka stvar, dobija u znacaju. To je, verovatno, razlog sto nas ponekad iznenadjuju svojim postupcima junaci ove proze. Iako svesni prolaznosti svega, pa i zivota, u stanju su da se grcevito bore sa sacuvaju, na prvi pogled, potpuno nevaznu stvarcicu, samo zbog toga sto ona nosi neku uspomenu na rodni kraj ili dragu osobu. Posebno, mitsko mesto, ima bicikl; da li zbog toga sto "bicikli traju koliko i ljudski vek" ili sto taj dvotockas omogucava coveku da povremeno izviri iz rama "vecitog varoskog kruga" (52).Iako nije zagovornik postmodernizma, Maticki se u nekoliko prica bavi i poetikom pripovedanja. U "Poslednjem Lekovicu" on tvrdi da ne postoji objektivno isprican dogadjaj jer jedno isto zbivanje svako na svoj nacin vidi i okiti ga samo njemu vidljivim detaljima. To znaci da je svaka prica izmisljena makar dogadjaj i njegov junak bili stvarni. Na primeru ocevog i majcinog nacina pripovedanja, autor izvodi dva pristupa zivotu: bajkovit i realan. Medjutim, onaj majcin, realni, bio je zagonetniji od ocevog bajkovitog kazivanja. Dakle, nije stvar u mogucnosti ili nemogucnosti zbivanja, vec u nacinu pricanja. I realni dogadjaji mogu biti neobiceni na nacin kako je to cinila pisceva majka: sve lici na obicno i svakodnevno, a ipak, iz svega isijava tajnovitost tog sveta.Na takvom poetickom pravilu sacinjene su i skoro sve price ove prve pripovedne knjige Miodraga Matickog koje imaju dah nekog starinskog kalendara, ali koje su ispricane modenim jezickim i pripovednim postupkom. Milutin-Lujo Danojlic
