Sol Belou (engl. Saul Bellow, 10. jun 1915 ? 5. april 2005) je bio istaknuti američki pisac, nobelovac, rođen u Kvebeku, i odrastao u Čikagu. Njegovi roditelji, jevrejskog porekla, emigrirali su iz Rusije u Kanadu 1913. Do svoje devete godine živeo je u siromašnom delu Montreala punom Rusa, Poljaka, Ukrajinaca, Grka i Italijana. Studirao je antropologiju i sociologiju na univerzitetima američkog srednjeg Zapada, a kasnije je i predavao na nekoliko značajnijih američkih univerziteta: Prinstonu, Čikaškom i Njujorškom.
Pored romana, pisao je i drame, kritike članke i kraća prozna dela. Na početku svoje karijere bio je pod uticajem Trockog. Njegovo interesovanje se kasnije proširilo na polje kulture i tradicije i rusko-jevrejskog nasleđa.
Od prve objevljene priče Belou je preispitivao vezu glavni junak – pripovedač. Najznačajniji romani su mu-
Čovek bez oslonca (1944),-
Žrtva (1947),-
Ne propusti dan (1956),-
Hendreson, kralj kiše (1959),-
Hercog (1964),-
Humboltov dar (1975),-
Više se mre od slomljena srca (1987),-
Revelštajn (2000)...
Dobio je Pulicerovu nagradu za roman Humboltov dar 1975. godine.
„Za razumevanje ljudske prirode i za suptilne analize savremene kulture koje prožimaju njegovo celokupno delo“, Sol Belou je 1976. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Za ovog Amerikanca jevrejske veroispovesti mnogi svetski kritičari su još dosta davno napisali, da je uz Vilijema Foknera najznačajniji i „najtemeljniji“ romansijer moderne američke književnosti 20. veka. Tema gotovo svakog njegovog dela je „smrt kao izazov“ koju je još kao mlad „dva puta slučajno izbegao“. Njegovi opisi u delima često prolaze granice stvarnog, pa se sukobi pojedinaca ili grupa pretvaraju tada u simbole otuđenosti, sa teskobama u dušama i podsvesnim krivicama koje rasna mržnja često izaziva.
Najznačajnija svetska nagrada, Nobelova, uostalom, dodeljena mu je baš zbog takvih humanističkih stavova. A odmah čim je primio to priznanje novinarima je kazao: „Nobelova nagrada nije učinila srećnim ni jednog američkog dobitnika, naročito ne književnika. Sinkler Luis i Džon Štajbek odmah su postali neverovatno sumorni, a što se tiče Ernesta Hemingveja, on je tada i prestao da piše“!
To se nije desilo sa Belouom, jer je napisao potom još mnogo dela, čak i drama, a otac je postao i posle pete ženidbe u 83. godini života, mada je tada već imao više unuka, dece tri ćerke iz ranijih života.
Umro je 5. aprila 2005. u Bruklinu (Masačusets, SAD).
