Fransisko de Kevedo
(1580-1645)
Stotinak godina mlađi od Rablea, tridesetak od Servantesa, Kevedo se nalazi uz bok ovim velikim majstorima smeha. Materijalno zbrinut, Keveda je umnogome određen svojim fizičkim nedostacima: bio je hrom i toliko kratkovid da je bez naočara bio gotovo slep. Budući inteligentan i vredan vrlo brzo stiče temeljno obrazovanje, čita grčki, latinski i hebrejski, govori italijanski, francuski i arapski, poznaje teologiju i filozofiju, ali je, svojim nedostacima uprkos, i izvanredan sportista i mačevalac. U mačevalačkom dvoboju za malo ne ubija majstora mačevanja Pačeka de Narvaeza, dokazajući na delu bezvrednost Narvaezove rasprave Sto razmišljanja o mačevanju. Piše satirične stihove, političke tekstove, a zahvaljujući svom karakteru brzo i uspešno stiče neprijatelje. Kači se sa Gongorom, najvećim pesnikom zlatnoga veka, ali istovremeno održava prijateljsku prepisku sa Lipsijusom, velikim flamanskim humanistom. Sa 23 godine započinje pisanje Životopisa i završava ga za dve godine. Svoje najveće delo Snoviđenja (Suenos) piše nekoliko godina kasnije. Blizak je dvoru Filipa III, ali se, zgađen razvratom (kome je, naravno, davao značajan doprinos), povlači iz takvog života. Ne zadugo, ispostaviće se. Od 1613. kao politički savetnik vojvode od Osune, vicekralja Sicilije, Kevedo se upliće u mračne političke igre i kuje zaveru za uništenje nezavisnosti venecijanske republike. Zavera propada, a Kevedo spasava živu glavu samo zato što italijanski govori kao rođeni Venecijanac. Iz grada se izvlači prerušen u prosjaka. Po povratku u Španiju pada u nemilost vlasti zbog venecijanske priče, ali vešto, uglavnom se dodvoravajući vlastima, izbegava zamke, odlazi iz politike i narednih desetak godina gotovo opsesivno piše. Ženi se u 52. godini, ali budući ženomrzac u braku ostaje kratko. Kako se prilike u Španiji pogoršavaju on ponovo postaje politički aktivan, piše žestoke pamflete protiv vlasti, ubada kao osica i 1639. godine završava u zatvoru. Četiri godine teškog zatvora u memljivoj ćeliji ipak ga slamaju. Iz zatvora izlazi 1643. godine, ali samo dve godine nakon toga umire.
