Senka naše želje

02.04.11

Debitantski roman "Senka naše želje" Darko Tuševljaković objavio je prošle jeseni. Kao deo putujućeg karavana "Tri lica knjige" poslednjih meseci neumorno posećuje i srpske i gradove u regionu i priča o žanrovskoj literaturi i uopšte o popularnoj kulturi. Za sajt kultura@b92 Darko preporučuje neke od svojih favorita.

Ako vas ne zainteresuje to što se čovek zove Čajna Mjevil, ili to što mu se roman zove „Grad i grad“, onda neka vas zainteresuje to što je roman smešten u izmišljenu istočnoevropsku zemlju koja iznenađujuće liči na amalgam Srbije i Hrvatske, odnosno na Berlin pre 1990. A u pitanju je tvrdi detektivski roman. Mene je zaintrigirao po nekoliko osnova i sva očekivanja su mi ispunjena. Čak prevaziđena.

Takođe, čitajte Džejmsa Grejema Balarda, jer kad nisu teroristi, onda je apokalipsa. Savršen izbor za nuklearno proleće.

Od domaćeg, možda je najjednostavnije da zavirite u neku od antologija fantastične i horor priče, „Beli šum“ ili „Istinite laži“, gde ćete na jednom mestu pronaći mnogo domaćih žanrovskih pisaca i uštedeti sebi vremena i truda.

Kada je već pomenut britanac Balard, onda neka se tu nađu i „Misfits“, serija o superherojima kakve do sada niste sreli. Kroz šest jednosatnih epizoda po sezoni, serija prati grupicu mladih delikvenata u centru za društveno koristan rad, pošto im je čudesna oluja jednog dana podarila supermoći. Delikventi plus supermoći jednako dobra zabava. Za njihove likove ćete se vezati onako kako ste kao mali vezali za Jovančeta i njegovu družinu.

18.01.11 Popboks

Iako je nastao u okviru srpske sf/h/f scene, roman Senka naše želje zbog raznovrsnosti motiva poseduje potencijal da zainteresuje i širi krug čitalaca
Narator Tuševljakovićevog romana je Danijel Isakov koji na samom početku najavljuje da će „govoriti“ o događajima koji su se odigrali devedesetih, dok je sa roditeljima živeo u Pančevu. U to turbulentno vreme za srpski nacion Danijel je bio momčić od 13-14 godina. Već su pubertet i odrastanje sami po sebi dovoljno traumatični, ali pored bubuljica i podivljalih hormona Danijel će morati da se upusti u borbu sa mračnom senkom koja se nadvija nad njim, njegovom porodicom i prijateljima Martinom i Željkom.
Posle dugogodišnjeg odsustvovanja, Isakovima u posetu dolazi stric Goran koji je Srbiju napustio još pre Danijelovog rođenja. Dečak je čitavog života idealizovao stirca koga nikad nije upoznao, i u prvom trenutku je oduševljen zbog povrataka svetskog putnika. Ali, ubrzo se ispostavlja da strika ima tamnu stranu koja može ugroziti Danijelov život i živote svih onih koje poznaje i voli. Odlučan da otkrije istinu, Danijel kreće da kopa i istražuje stričevu prošlost ne obazirući se na staru izreku o radoznalosti i mački...
Već negde na polovini romana, postaje jasno da je Senka naše želje Tuševljakovićev odgovor na poznati Hičkokov film Senka sumnje - ali sa horor obrtom. Fantastični elementi su prisutni od prvih stranica - isprva diskretni, kako radnja odmiče postaju sve izraženiji. Za početak tu je prikaza udavljene devojke duge crne kose koja želi da se dokopa glavnog junaka, zatim seansa kod lokalne vračare Džemire, da bi kasnije roman bio obogaćen još nekim natprirodnim detaljima koje neću otkrivati. Finale je posebno sočno i u njemu će se razrešti misterija Gorana Isakova. Zapravo, objašnjenje stričevih motiva je prilično egzotično, ali proizilazi iz radnje koja je protkana sa nekoliko retrospekcija smeštenih na Nepal i Havaje.
Senka naše želje uspešno kombinuje brojne književne/filmske uticaje: od Hičkoka do japanske strave i užasa. Po tonu i konceptu najviše podsedeća na poznata horor dela o odrastanju kao što su Kingovo To i Simonsovo Leto noći - samo u kamernijoj postavci, bez epskog zahvata po kome su poznati ovi autori. Bez obzira na uzore, Tuševljakovićev roman uspeva da bude svoj, da se inspiriše ali ne i da kopira.
Zamerke se mogu pronaći ali one bitnije ne narušavaju izrazito pozitivan utisak. Na primer: Tuševljaković ima neobičnu osobinu da poglavlje završi na najnapetijem mestu, a sledeće započne kada se najavljeni događaj već odigrao - što nije baš najpametnija taktika kada želite da uplašite čitaoca. Naravno, pisanje je zanat koji ne može da se „ispeče“ preko noći i ne treba sumnjati da će Tuševljaković već u svom sledećem romanu napredovati, mada se već Senkom naše želje pokazao kao pisac koji zna šta radi.
Slično Skrobonjinom Čoveku koji je ubio Teslu i Stojiljkovićevom Konstantinovom raskršću, ovo je delo koje pretenduje da izađe iz fandovskog zabrana. Senka naše želje jeste fantastička proza krcata natprirodnim i nemogućim, ali je istovremeno i priča o odrastanju i kao takva poseduje univerzalnost koja može privući i one koje žanr ne zanima previše.
Đorđe Bajić

16.11.10 Danas

Loše životne odluke i pogrešne postupke, prolongirane dileme i tapkanja u mestu, lakše je racionalizovati personifikacijom, postvarenjem „krivca“ u liku nadnaravnog bića koji svojom težinom na našem levom ramenu, utiče na pravac našeg kretanja i horizonta u kojem tražimo odgovore. Ravničarskom deranu, nezajažljivom pretpubertetliji koji žudi za pustolovinom, ali ne uspeva da prevali beskrajna banatska bespuća, zbog čega je njegovo dečaštvo samotno, iznenada se stvari za kojima čezne prikazuju drukčijim od zamišljanog, postaju metafora za probleme i mračne želje koje opsedaju likove romana „Senka naše želje“, Darka Tuševljakovića.
- Ovo je ravničarski roman o odrastanju, o univerzalnoj želji za „još“, u gradu u kome se nikada ništa ne događa. Mladićkoji sreće svog strica za kojeg veruje da je u životu postigao nešto više, otišavši u inostranstvo, uviđa da čovek prema kojem je izgradio čvrst odnos, nije ni nalik sebi iz dečakovih maštarija. Horor i fantastika u priči samo su pomoćna sredstva u naglašavanju našeg unutrašnjeg života. Možete ih shvatiti doslovno kao nedokučivo biće koje rukovodi likovima, ali i kao metaforu za mračne želje koje nas opsedaju - za Danas kaže Tuševljaković, kome je ovo prvi roman, nakon objavljenih i nagrađenih kratkih priča sličnog žanra.
Prema pripovedanju, roman je realističan, ali predstavlja „gorko-slatki detinji doživljaj sveta odraslih kroz evropski realizam, južnoameričku magiju i severnoameričku jezu...“, kako je okarakterisao „Senku naše želje“ pisac Oto Oltvanji.
- Uobičajena pričica o dečaku, Danijelu Isakovu, koji mašta o pravoj avanturi, pretvara se u jezivo pripovedanje o mračnim silama koje zagospodare našim životom - kaže Tuševljaković. - Nisam se opredelio ni za kratke priče ni za fantastiku, to je bio razvojni put, moje dorastanje romanu. Imao sam problema na svakom stupnju, ali sam imao podršku u tom usamljeničkom poslu. Velika je stvar kada uredništvo ima profesionalan pristup poslu i u tome sam imao pomoćljudi iz Čarobne knjige. Uvek mi je bilo važno da izgradim lik, a horor ili fantastične elemente koristim samo da naglasim situacije i zbivanja u čoveku.
O piscu ukratko
Darko Tuševljakovićje rođen 1978. u Zenici. Prvu priču objavio je 2002. i od tada je prisutan u raznim štampanim i elektronskim časopisima i antologijama. Godine 2004. je dobio nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju fantastičnu novelu. Piše kraću i dužu prozu. Bavi se prevođenjem i muzikom. „Senka naše želje“ je njegov prvi roman, a upravo radi na drugom romanu. Živi u Beogradu.

A. V. Malušev