13.04.13
Očaran likovima od papira
Gijom Muso
Francuski i evropski bestseler pisac, o ljubavi kao inspiraciji: Oduvek sam želeo da pišem romane čija priča čitaoca toliko zanese da više nije u stanju da se odvoji od knjige - kaže Muso
U SVET književnosti francuski pisac Gijom Muso (1974) ušao je trilerom "Skidamarink" (2001) o krađi "Mona Lize" iz Luvra, ali se posle teške saobraćajne nesreće koju je imao okrenuo sasvim drugačijim temama. Opsednut iskustvom ljudi koji su bili na ivici života i smrti napisao je roman "Samo budi ovde" (2004) o čoveku koji se vraća iz mrtvih. Knjiga je u Francuskoj prodata u milion primeraka, prevedena na 23 jezika, u Italiji je proglašena za najbolji ljubavni roman, a prema njoj je snimljen film sa Džonom Malkovičem u glavnoj ulozi. Usledili su romani "Ostani kraj mene", "Zato što te volim", "Vrati mi se", "Kako bih bez tebe", "Zov anđela", "Sedam godina kasnije" koji su izazvali nesvakidašnje interesovanje i naših čitalaca.
U svojoj zemlji Muso je dva puta, 2001. i 2012, dobijao nagradu za najtiražnijeg pisca, a u februaru ove godine proglašen je i za najprodavanijeg i najčitanijeg u Severnoj Koreji. Knjige su mu do sada prevedene na više od 35 jezika u 11 miliona primeraka. Samo prošle godine dela su mu prodata u 1,7 miliona primeraka i zaradio je 19 miliona evra. Njegov roman "Devojka od papira", objavljen na više od 30 jezika za desetak dana pojaviće se u našim knjižarama u izdanju "Vulkana", što je i bio povod za ekskluzivan razgovor sa ovim autorom. Inače, pre nekoliko nedelja izašao je još jedan Musoov roman, "Sutra".
* "Devojka od papira" ima veoma neobičan i zanimljiv zaplet. Gde ste pronašli inspiraciju?
- Čini mi se da sam imao 13 ili 14 godina kada sam prvi put gledao film Vudija Alena "Purpurna ruža Kaira", u kome glavni junak "izlazi" iz filma da bi ulepšao sumornu svakodnevicu jedne konobarice. Taj film me je naveo da se zapitam o odnosu između stvarnog i imaginarnog sveta, ta tema me je potpuno opčinila i dalje me progoni. Pre izvesnog vremena supruga me je opomenula da zbog pisanja više od polovine dana provodim u izmišljenom svetu, sa likovima od papira. Upravo ta njena primedba me je podstakla da počnem da pišem priču čiji je glavni junak pisac očaran jednom od svojih junakinja koja ulazi u njegov život!
TAJANSTVENA ALHEMIJA
- ŽANR je taj koji mi nameće da najpre izgradim čvrst kostur romana, pazeći pritom da sačuvam suvislost priče. Dok sam pisao prve romane, mesecima sam doterivao strukturu knjige, njen "skelet". Bilo mi je potrebno da znam gde idem, iako nisam uvek znao kojim putem ću krenuti da bih tamo stigao. Uporedo sa tim, mnogo sam razmišljao i radio na likovima. Imao sam potrebu da ih savršeno upoznam kako bih mogao da se saživim sa njima da bi tokom procesa pisanja mogla da se razvije ona tajanstvena alhemija koja će probuditi emocije.
Taj početni zaplet, na ivici fantazije, pružio mi je priliku da osmislim susret, ili bolje rečeno, "sudar" između dva potpuno suprotna karaktera, između dvoje ljudi koji zapravo nemaju ništa zajedničko, a koji će na kraju otkriti da su očajnički potrebni jedno drugom.
* Glavni junak je, kao i vi, slavni pisac bestselera. Ima li drugih autobiografskih elemenata u ovom romanu?
- Istina je da "Devojka od papira" ima nekoliko autobiografskih elemenata. Naravno, Tom (glavni junak) i ja smo uspešni pisci, obojica smo bili nastavnici, pišemo savremene priče u kojima se mešaju natprirodno i elementi trilera. S druge strane, Tomov život je mnogo teži od mog. Ali najveća razlika među nama je što Tom više ne uspeva da piše dok ja imam sasvim suprotan problem: imam previše ideja! Šalu na stranu, moj najveći problem jeste da ne dopustim da me priča koju smišljam sasvim "proguta". Kada pišem, toliko sam obuzet patnjama junaka da ne uspevam da ih zaboravim i da živim vlastiti život. "Nijedna normalna žena ne može dugo da se raduje što deli život sa piscem", napisao je Filip Džijan. Nažalost, bio je u pravu!
* Da li je traumatično iskustvo saobraćajne nesreće bilo presudno da se posvetite pisanju?
- Kao što je to obično slučaj u biografijama pisaca, čitanje je prethodilo pisanju. Potom je čitanje probudilo želju za pisanjem. Ipak, ono što me je podstaklo, bio je konkurs za kratku priču koji je organizovao profesor francuskog na drugoj godini. Napisao sam priču protkanu natprirodnim, pod uticajem knjiga Stivena Kinga i Hičkokovih filmova. I, pobedio sam... Bio sam iznenađen time što plod moje mašte ima takav odjek i to me je ohrabrilo da nastavim sa pisanjem.
* Vaši romani su mešavina trilera, ljubavnih zapleta i misterija. Ipak, čini se da je ljubav najvažnija u životu vaših junaka?
- Ljubav - u svim njenim oblicima - zapravo čini osnovnu građu svih mojih knjiga, naprosto zato što je ljubav, ili nedostatak ljubavi, ono što određuje većinu ljudskih odnosa. Ili, da upotrebim reči pisca Kristijana Bobena: "Uvek je ljubav ta koja nam stvara patnje, čak i onda kada verujemo da ni za čim ne patimo". Ali uprkos tome što je osećanje ljubavi uvek prisutno u mojim romanima, ono što iznad svega odlikuje moje stvaralaštvo je sloboda, zadovoljstvo i potreba za mešanjem žanrova kako bih mogao da o ozbiljnim temama pišem na ležerniji način, gradeći pritom čvrstu narativnu potku.
ČUVAM IZNENAĐENJE
* UPRAVO ste završili poslednji roman. Da li već razmišljate o sledećem?
- Već imam preciznu ideju za novi roman! Počeo sam da ga pišem, ali više bih voleo da o tome mnogo ne govorim kako bih sačuvao misteriju i iznenađenje.
* Čitaoce ste opčinili neobičnim načinom pisanja. Kako objašnjavate činjenicu da širom sveta, interesovanje za vaše romane neprestano raste?
- Piscu je uvek najteže da objasni vlastiti uspeh, ali ja se u velikoj meri slažem sa izdavačem Bernarom de Faloa i njegovom tvrdnjom da se "najveća vrednost pisca ogleda u njegovom umeću da na neki način zarobi publiku". Oduvek sam želeo da pišem romane čija priča čitaoca toliko zanese da on više nije u stanju da se odvoji od knjige. Za mene, napetost ima ključnu ulogu. Zato se trudim da stalno nešto izmišljam. Volim da priča bude neobična, originalna. Želim da svaka strana poziva na sledeću i da svaki kraj poglavlja budi želju da se čitanje nastavi. Trudim se da svoje romane gradim na dva nivoa čitanja: u prvom se čitalac prepušta samoj priči i napetosti koju ona stvara, uživa u atmosferi i zadovoljstvu da što pre okrene sledeću stranu, a u drugom pokušavam da se više bavim promišljanjem i određenim temama.
* Imate li možda recept za uspeh ili je uspeh uvek nepredvidiv?
- Sve je manje recepata, utoliko pre što sam, poput slikara, imao različite faze, ali i zato što sam u poslednje tri godine doživeo najveće uspehe sa knjigama koje nimalo ne liče na ono što sam pisao ranije. Moja čitalačka publika je takođe evoluirala i dobio sam mnogo novih čitalaca koji ranije nisu čitali moje romane jer su imali pogrešnu i iskrivljenu sliku o mom radu. Da budem potpuno iskren, užasavam se već i od same pomisli o postojanju "recepta". Fikcija je današnjim čitaocima veoma bliska, jer je uveliko "troše", bilo zahvaljujući romanima, filmovima ili TV serijama. Mislim da čitaoci nisu više željni da ih neko uljuljkuje pričama koje napamet znaju, već traže da budu iznenađeni ne samo originalnim narativnim tokom nego i pričama koje "ne mirišu" na ono što su već čitali.
* Kakav je vaš ritam rada? Da li pišete svaki dan? Da li prepravljate napisano?
- Moj radni dan liči na posao zanatlije. Trudim se da pišem svaki dan, da imam izvesnu disciplinu, ali da u isto vreme ne sputavam sebe suviše strogim ritualima. Pokušavam da radim bilo gde: u radnoj sobi, kafeu, vozu, avionu. Primetio sam, uostalom, da sam za najveći broj ideja inspiraciju nalazio na aerodromima i u inostranstvu. Poglavlja ispisujem redom, jedno za drugim, najpre u obliku beleški a potom i na kompjuteru.
* Šta osim pisanja, takođe, okupira vašu pažnju?
- Kulinarstvo i moderna umetnost.
Dragan Bogutović
