Scena na tacni

29.08.03 Politika

Jedna od najboljih edicija naših izdavača, Antologija svetske književnosti, koju objavljuje beogradska "Narodna knjiga", obogaćena je novim naslovom, romanom "Nedužan" slavnog pisca Gabrijela d’Anuncija. Knjigu su sa italijanskog jezika prevele Mirjana Đukić-Vlahović i Tamara Vlahović, a stihove je prepevao Lazar Macura.

Za Radivoja Mikića, književnog kritičara i urednika, ovo delo predstavlja pravi način da se naši čitaoci najzad upoznaju sa D’Anuncijem, jer je ovaj autor jedan od najvećih italijanskih pisaca, kod nas relativno malo poznat. Roman "Nedužan", napisan krajem 19. veka, 1891. godine, piščev je pokušaj da razbije neke tada ustaljene književne sheme, pomerajući pažnju na unutarnji svet junaka. D’Anuncio, kaže Mikić, čoveka sagledava kao protivurečno biće u kome se sukobljavaju sile zla i dobra, s tim što je zlo obično ono koje najčešće pobeđuje.

I po temi, i po ideji, Gabrijel d’Anuncio u romanu "Nedužan" istrajava na onome što karakteriše tekstove Ničea i Dostojevskog, na zločinu i kazni, i drami kroz koju prolaze ljudi, gledajući jedan drugog kroz svoju ličnu optiku, kao u ogledalu. Veliki broj epizoda opisuje junakova stanja, a roman je složen i žanrovski jer u sebi sadrži ljubavnu priču, elemente kriminalističkog dela, i psihološko sagledavanje čovekove intime.

Za prevodioca Mirjanu Đukić-Vlahović D’Anuncio je predstavljao izazov, jer je kao autor od budućih prevodilaca tražio "naučnu preciznost i zavodljivost sna", što znači da je svojim romanom zahtevao osećaj za posebni senzibilitet kojim njegovi junaci reaguju na stvarnost. Roman "Nedužan" stoga je i svojevrsni prevodilački poduhvat, u šta će se uveriti i čitaoci kada krenu u dubine D’Anuncijevog ispitivanja ljudske duše.

Zaistinska srpska bajka

Ljudsku dušu, na posebni način, kroz kolektivno svesno i nesvesno, ispituje i Gordana Vlajić svojom knjigom "Zaistinska srpska bajka" u kojoj prepričava srpsku istoriju kroz živote srpskih prinčeva i princeza. Ova knjiga, namenjena deci, prema rečima Ljubivoja Ršumovića, našu je istoriju pretvorila u mitologiju i pretvorila se u "zamamni udžbenik istorije". Delo koje je objavila izdavačka kuća "Neizgubljiva knjiga", a koje distribuira "Jugoslovenska knjiga", Ršumović će, kako je juče rekao na predstavljanju kojem je prisustvovala i princeza Katarina Karađorđević, Ministarstvu za prosvetu predložiti za zvanični udžbenik istorije, jer će deca "radosnije učiti istoriju iz bajki".

Knjiga "Zaistinska srpska bajka"štampana je na ćiriličnom i latiničnom pismu, opremljena je ilustracijama Tihomira Ćelanovića, a u ovom času prevodi se i na engleski jezik.

Scena na tacni

Ima li od knjige lepšeg načina da se obeleži rad jednog mladog pozorišta? Književni kritičar i pisac Srba Ignjatović je povodom nepune godine dana od osnivanja "Plato kafe teatra" Petra Zeca, napisao knjigu "Scena na tacni" (izdavač "Plato", Beograd), u kojoj je ispisao hroniku prve sezone našeg najmlađeg i najneformalnijeg pozorišta.

Ignjatović prati i razmatra sedam premijera u ovom teatru (svakog meseca jedna), "baveći se duhom igre, poetičkim načelima, postupkom reditelja Petra Zeca, i postignućem tog interaktivnog pozorišta u kafeu", u centru Beograda, u ulici Knez Mihailovoj, u podrumu knjižare "Plato". Tako je Zec na sceni, "na tacni", predstavio dela Šekspira, Molijera, Čehova, Kenoa, Trifkovića, Nušića... a Srba Ignjatović, posmatrajući, i reditelja, i mlade glumce, stvorio specifičnu priču o životu jednog pozorišta.

A. C.