LETNjA TAČKA KOD MASLAČKA
Tog letnjeg jutra poranio je maslačak Milovan da raširi svoj cvet i pobode loptastu pernicu koja je ličila na šećerni smotuljak tata-brade. Tek što je okrugli sto prekrio žutim stolnjakom, naiđe i prva mušterija. Bila je to pčelica Koviljka, učenica petog razreda osnovne škole.
“Dobro jutro Milovane. Šta imaš od sokova?”
“Tu je karta pića, pa izaberi sama.” Odgovori maslačak.
Koviljka pogleda kartu, pa naruči mlečni napitak i kašičicu polenovog praha.
Milovan je bio hitar i pred pčelicom je već stajala narudžbina.
Baš kada je otpila prvi gutljaj mleka, naiđe stršljen Dejan koji se odmah razgalami.
“Vidi, vidi male Koviljke! Sigurno si noćas zujala do kasno, pa se sad krepiš maslačkovim mlekom. Gle, a šta će ti cvetni prašak? Nije ti valjda pošla žica na soknici, pa praviš med da lepiš zakrpu?!”
“Gluposti!” Besno zucnu pčela. “Ko krpi konce na soknicama? Nisam još stasala za najlonke i hula-hopke, pa da mi beže žice.”
Dok se Koviljka ljutila, Dejan joj je otpio pola čaše mleka, pa doviknu domaćinu: “Hajde Milovane, kaži da ovo kuća časti, pa daj još jednu čašu na moj račun!”
“E, Koviljku ću da častim za sefte, ali ovo ti plaćaš!” Odgovori Milovan i spusti novu čašu na sto.
Dejan se upravo zavalio u stolicu, kad se bučno oglasi jedan motor marke “Jamaha”. Stiže bumbar Mosa koga su u kraju dirali da je panker.
“Au, kakva tačka kod maslačka! Šta je klinci opnokrilci? Sabajle pravite žurku, a?”
Maslačak se namrštio, a stršljen skoči i poče da obleće oko stola, jer bumbar nije bio rado viđen gost u lokalu.
“Produži dalje,” zazuja stršljen. “Vidiš da sam u društvu sa devojčicom!”
“Čast svakome - veresije nikome,” prihvati maslačak. “Eno, kod kolege zumbula i divlje kamilice upravo otva-raju, pa možeš tamo...”
“Znam ja gde ću i šta ću i sufleri mi ne trebaju.” Odbrusi bumbar.
“Nego, čini mi se da nisam popularan u vašem društvu? Zato klinci razlaz, a meni ovamo jedan hladan đus sa rosom!”
Ko zna dokle bi doterao sukob bubica u glavi među bubama u travi da se nad kafićem “Maslačak” nije nadvila senka koja je zaklonila zrake jutarnjeg sunca.
Bio je glavom i ušima zec Zaviša.
“Slušaj mališa,” obratio se Milovanu Zaviša. “Iz ovih stopa kupujem tvoj kafić! Mogao bih da ti ga uzmem i bez pogađanja, ali lupi razumnu cenu i pošteno ću platiti.”
“Ali zašto?! Čekajte...”
Uplašeno je mucao maslačak. “Porez sam uredno plaćao, jel te... Lokal je dobro radio. Vidite i sami, gosti dolaze od ranog jutra...”
“Brže bubice, kupite se odavde! Kafić se zatvara. Hoću da napravim drugi posao.”
Grmnu Zaviša na pčelu, stršljena i bumbara, a Milovana uhvati za kragnu.
“Ti mali brzo gukni cenu, inače ćeš ostati kratkih rukava!”
Stršljen Dejan je već bio u letu, Koviljka je prhnula u oštrom luku, a bumbar je skočio na motor, dao gas i zamakao iza jedaog bokora izdžikljale koprive.
I šta je drugo mogao siroti maslačak, nego da hitro pokupi stolnjak i loptasti suncobran i da na vrata stavi tablicu sa natpisom - zatvoreno. Za to vreme zec Zaviša nervozno je cupkao šapom i strizao ušima osvrčući se na sve strane da ga neko ne primeti kako uzima prometni kafić.
Jutarnji livadski metež ubrzo se nastavio kao da se u kafiću “Maslačak” ništa nije dogodilo.
