Saučesništvo

01.05.04 Zlatna greda

Rapsodični naš liričar nestrpljivosti i ukupne žurajivosti modernih vremena, Petru Krdu je u proteklim decenijama nekoliko vlastitih raspoloženja i mnoštvo očajničkih, brodolomničkih vesti iz nesvesti prepotopskog stanja naše svesti signirao tako izbudljivo i tako neurotično, da nikako nije mogao ostati neprimećen i bez rezonanse.

NJegovo fabulozno ljubičasto mastilo sugerisalo je otprve izvesnu negovanu apartnost, a veliki njegov serkl sa prominentnim slikarima, pesnicima i filozofima, svemu je davao šarm bizarnih određenja, sastanaka u ponoć, ili pred zoru, kod nekog drugog Tifanija, živahne a nadahnute dosetke. Iza te prethodne maske, iza te u nas neponovljive igrivosti stiha, međutim, često je trajao svoj vek umni usamljenik kome, kao i svim velikim metafizičarima, hotelska soba nije tek dulag, nego baš ozbiljni krajolik, sudbina sama, istina po sebi.Stoga nije nimalo slučajno što se, duž čitave ove ozbiljne i razmišljeno koncipovane knjige onaj munkovski krik bez granica javlja kao zavet bez zatravljenosti, kao san bez radosti, kao brižnost sama.

I premda se - baš na osnovu ovog i ovakvog izbora - može govoriti o fazama ovog liričara, jednako prisutnog na rumunskom kao i na srpskom jeziku, ipak utisak o jedinstvu, o lepoj varci da su sve te pesme mogle da se dese u jednom jedinom času, ostaje neprevaziđen i tako nezaustavliivo poistovećen sa zanovljenom, drukčijom zvonjavom koja sa razmaknutih onih tornjeva odjekuje poletno i melanholično u isto vreme.Strah i sumnja su za ovog pesnika neizbežne, nimalo uzdržane naznake ograničenosti našeg sveta. Pre petnaestak godina, usuđujem se da primetim, u sarajevskom Odjeku (1989), te dve zamamne imenice neizvesnosti sveopšte i izgubljenosti posve izvesne bile su, kako sam beležio, i na tragu neizdvojenosti pesnikove sudbine od takozvanih, opasnih i sasvim opakih nam okruženja.

Sada se posve jasno vidi da je iza tog antiprograma, iza te anatomije pesme kojom je Petru Krdu toliko zaokupljen, stajala veoma odrešita, čvrsta, skoro neprikosnovena istina među istinama: pesnik na maternjem jeziku piše sam sebi anonimna pisma.

Ovim pesmama se, isto, kvari vreme, taj famozni meteorološki izveštaj o našem nepostojanju, nizvodnom padu, očajničkom potezu preplivavanja.

Jedna svetkovina filozofije, i to filozofije apsurda, i tragičan pohod jalovim podrumima otaxbine, s vremena na vreme jednostavno se otkrivaju ovim stihovima nemirnim, znacima postojanja na tetoviranim onim falusima skoro neizbežnim, a ranim ljubavima do kraja neisceljenim.

Kalendar ove poezije istovremeno je i kalendar velikog našeg pada, i njegova 1991. pomalja se, sad već izdaleka, kao čudovišna međa:

Ovo je izveštaj o plodnoj godini
bez sumnje godini u kojoj; se
tragično pretvorilo u groteskno
a lepo u veoma ružno

Opsednut - poput slavnih pesnika ponora - fenomenoma sveopšte tmine, Krdu je žestokim cinizmom preplavio naše konvencionalne svečanosti, a Klošmerlu Morisa Ševalijea kolateralno, grdno ironično pridružio svoje Svečano otvaranje.

Provincija odzvanja jedino u našoj poruzi, u našem podignutom levom kapku.

Iz jedne zime u drugu najvoljeniji mrak
prikrada se životu

Učen a u isti inah još uvek neprevreo, mladićki razdešen, Krđu je od simbola tako dobro uočenih i kod Vitorija de Sike, i kod Milete Poštića, ostvario novu sliku, izuzetno verodostojnu i pokašto pomračenih vidika: Bicikl Sioran ide u red onih gorkih, neprevaziđenih ličnih iskaza da se, žestoko autobiografski signiran, pod Vršačkim bregom i pod munjevitim nebesima Banata, može govoriti o antologijskom trenutku jednog neuobičajeno svežeg, rapsodičnog, vibrantnog lirizma, Petru Krdu danas peva i promišlja svežije i sudbonosnije nego ikad.

NJegova geografija duha ne duguje ama baš ništa sitno realističkom, lokalnom bojom označenom predelu Banata, ali stoga se unutrašnji pejzaž pesnikovog zavičaja pomalja tako žestoko, u autentičnoj košavi kada se De Kiriko pojavljuje kao spasonosna situacija bekstva, prepoznavanja, izvesnog saučesništva. Nije stoga slučajno što naslov knjige podrazumeva učešće zavereničko, nimalo posmatračko: svi smo mi, zajedno sa Krduom, posle izgužvanih afiša velikih istina brzopleto osuđenih neutilitarni i svedočenju svikli: Moji svedoci treba da me nadžive da bi svedočili jedanće biti izdajnik da bi i mene izdao.

Zvučna, do bola praskava paradoksalnost lirike Krdua ima sve mogućnosti raspleta, ali njena ozbiljna, skoro neprikosnovena vrlina i jeste u tome što rasplet njenog lavirinta nije priželjikivan, i što se namah multiplicira u svakojaka raspadanja (sistema, stiha, glasova, podneblja).

Jedna slika Fransisa Bekona zacelo je bliža ovom brzorekom usamnljeniku iz Vršca nego čitavo jato bubalica, lokalnih stihotvoraca, mlakonja svake vrste. Žestina njegovih poteza uvek otkriva sam paroksizam dosade, a izričita ona sumnjičavost prvobitni užas od konvencionalnih rešenja.

Dušan Matić je tvrdio da je, u pomami različitih naših savremenih filozofskih, teistickih i atešstičkih uverenja i zdanja, bilo veoma lako, čak lagodno Paskalu koji je mogao da bira između dvaju slova jedinstvene azbuke (a)teizma. Petru Krdu ima, bez sumnje sjajno izgovorenu, porugu i na taj večiti kestionar: njegova pesma Da/ sigurno ne otkriva, kao retko koji naš savremeni poetski tekst, našu nedovoljnost, večitu ograničenost, besmislenost konačnih presuda.

Kad sao bili mali, svakad su nas učili da, u trenu buđenja, za svaki slučaj, najpre otvorimo jedno, pa tek onda - ako izostanu užasi, martirstvo, pretnje -i drugo oko. Krduova pesma Na zadatku čitav problem postavlja daleko suptilnije i smelije, kao u tumačenju kultnog eseja Miodraga Pavlovića, dopuštajući i samom našem govoru, reskom a lirskom da posmatra i pročitava i naš dlan, i našu sudbinu:

Jedno me oko
ali me ne vidi
gledam i ja njega
živim ka.o dokaz
da sam umro bezbrižno
čas levim čas desnim okom
Uz Imenice
Iz očiju Brojgelovih svetaca

Kao mladi Bihner, kao pozni Breht, Petru Krdu svoj lirski zemljopis ostvaruje na način koji bi se svakako svideo Šejki, a poverljivo saučestvovao sa brojanicama Danila Kiša o sveukupnom našem đubrištu.Tema kiklopa, međutim, jednookog, pretećeg i erotičnog, toliko puta nagoveštavana u našoj literaturi kao kraj jednog novog početka, nimalo baš srećnog odisejskog puta, u stihu Krduove verolomne, odista ćudljive i stoga ozarene verbalne inspiracije, doseže ovde do saniog smisla: rasap nam je tako blizak, tako stran istovremeno.

I posle nadrealista Krdu bi mogao da tvrdi kako je nesigurnost u zidovima, i kako se mi zapravo nahodirao pred razbijenim zrcalima nekadašnje osećajnosti, bivše svesti i sadašnje nesvesti. NJegova ikona na staklu uvek pokazuje dve svoje, i tuđe, strane, i transparentnost njenog sna jednaka je vazduhu samom. NJegovi lovci, isto vazduhom zbratimljeni, ne ponavljaju do dosade neizneveren stih Momčila Nastasijevića love a ulovljeni, ali se stoga ohrabruju, izdvajaju, ne praštaju.

U tebi je onaj koga nema
a u njemu moji pogledi su
u stanju da seku Gordijev čvor.

Krduova tesna vrata, nemaju kartezijansku pretpostavku Andre Žida kao svoj planimetrijski san, ali stoga ni njegovi orlovi ne poseduju samo onaj gest Andre Bretona kojim poništavaju druge, vrapce pre svega. Krduova najava početka novih seoba naroda, svakako, nastavlja veliki let globusom kao vlastitom sobom, i tu je on bliži Sandraru nego Valeri Larbou.

Izabrani Krdu danas govori u isti mah jezicima neprispodobivim, to će reći neprevodivim. NJegova lirska erudicija odzvanja tišinom potmulih jauka, a živahne litanije novog smisla radosno napominju novinu.Znameniti pesnik iskaza o neiskazanom, neminovnom, predstojećem, gordom nevremenu.

Draško Ređep

10.11.03 Dnevnik - Novine i časopisi

Petru Krdu (Barice kod Vršca,1952) remboovski je ušao u literaturu sa 17 godina i već 1970. objavio zbirku pesama «”Namena udvoje”». Sledile su “Zamenice”», 1971, “»Donosilac oka»”, 1974,» “Jagoda u klopci”,1988, »”U crkvi Troja»”, 1992, “»LJubičasto mastilo»”, 1997.godine. Uporedo sa tim glavnim poslom Krdu se mnogo i uspešno bavio prevođenjem sa srpskog na rumunski jezik i obratno, ali i sa francuskog i slovenačkog. Objavio je preko dvadeset prevoda, među kojima su i dela: Elijadea, E. Siorana, N. Staneskua, M. Pavlovića, L. Blage, J. Karojana, E. Joneskoa. Mnogi ga vezuju za izdavačku kuću KOV, koja ne prestaje da bogati našu produkciju knjiga probranim delima i visokim uredničkim standardima. Krdu je priredio i nekoliko antologija rumunske, srpske i slovenačke poezije. Bilingvalnost je u genima ovog jedinstvenog autora, a izabrane i nove pesme ,okupljene pod naslovom «”Saučesništvo”, pokušaj su sagledavanja pređenog puta i rada u fabrici za stvaranje reči.
Mastilo kojim Krdu piše čas je crno, ponekad zeleno, drugi put crveno. Ideal je ljubičasto u kome je sva hladnoća egzistencije, zavidni artizam i lucidna metaforika. Od sirove stvarnosti Krdu ide uvek ka sebi i bez sentimenta ostavlja tragove postojanja i daleke aluzije na socio-političke prilike i zgusnute šifre istorije.
Klasik rumunske poezije Štefan Augustin Dojnaš (1922-2002) ovako vidi stihove Petra Krdua: - Kreativnost antipoezije Petra Krdua sastoji se u hrabrosti da pljune u lice tradicionalnoj lepoti stiha, da je iskaže bez ritma i rime,poput živog biča koji kratko udara,da je primora da se plaši sarkazma, cinizma, vulgarnosti, oskrvnavljenja; drugim rečima da svojim izrazom stvori svet koji je isto tako žigosan, groteskan, nemilosrdan, kao postojanje na koje se odnosi, vremenski određeno ili ne... Petru Krdu je prvorazredan pesnik: on neguje izražajnost rumunskog jezika van granica zemlje, služeći se, pritom, najmodernijim sredstvima evropske lirike danas.

M. Živanović