Sesar Aira (César Aira, Koronel Pringles, Argentina, 1949) jedan je od najplodnijih argentinskih književnika, autor preko sedamdeset knjiga, među kojima su najbrojnije novele. Pažnju književne javnosti privukao je romanom Kako sam postao monahinja (Como me hice monja, 1993), koju je vodeći španski dnevni list El Pais svrstao među deset najboljih proznih ostvarenja te godine. Aira je protagonista mnogih svojih knjiga, među kojima izdvajamo Književeni kongres (El congreso de literatura, 1997), Čudesne kure doktora Aire (Las curas milagrosas del Doctor Aira, 1998), Kako sam se nasmejao(Cómo me reí, 2005), Ema, zarobljenica (Ema, la cautiva, 1981), Mermer (El mármol, 2011) autobiografski esejRođendan (Cumpleanos, 2000) i zbirku priča Muzički mozak (El cerebro musical, 2005).
Osim proze, Sesar Aira piše dramske tekstove, kolumne, književne kritike i novinske članke, a od samog početka karijere bavi se i književnim prevođenjem sa engleskog i francuskog jezika.
Kao predavač, povremeno gostuje na univerzitetetima u Buenos Ajresu i Rosariju.
Dobitnik je brojnih priznanja za svoje delo, među kojima izdvajamo nagradu Konex (1994. za prevođenje i 2004. za roman), nagradu Trayectoria Artística Nacionalnog umetničkg fonda (2013), nagradu Roger Caillois (2014), nagradu Nacionalnog saveta za kulturu i umetnost Čilea, Iberoameričku nagradu za prozu „Manuel Rohas“ (2016).
Premda je po mnogima kontroverzan i tajanstven, spada među pisce koji su najsnažnije uticali na noviju argentinsku i latinoameričku književnost, a neki u pohvali njegovog dela odlaze toliko daleko da ga porede sa Borhesom.
