Restlovi

Uz sećanje na Jelu stigao je do sobe i mogao se zakleti da su mu zaigrale mošnice i nabubreli kapilari. Posteljina je bila prohladna, odbojna za dodir. Oseti kako mu dremljivost brka misli: „Gde je sada mlekarica i njen miris, njene ruke i njene butine, gde je sve ono što čini prošli život onakvim kakav je stvarno bio, a ne kakvim ga pamtimo ili želimo upamtiti?“ Laži ga nisu interesovale: njegove bivše funkcije i uspesi na poslu bili su obmana. Na žalost, realnost su Ivanka, njihov brak koji se raspada od samog početka, njegovi sinovi, deca njegovih sinova pristigla niotkuda. Rasulo u kome se oduvek vrti, a iz koga ne zna kako da izađe.

........

– Radislave, zašto se mi ovde prepiremo ni oko čega? Propovedajte vi svome stadu, ja ću svome, čekajte vi vaš Vaskrs a ja ću svoju smrt. Videti se, sem na ovoj zemlji, nećemo, to ti ja garantujem. Što ovde uradiš i uhvatiš, to ti je. Nadaj se i uči drugo, ali se roditi ponovo nećeš! Ni ti, ni Živka, izvini me Božo – okrenu se domaćinu – ni ja.

...........

Ne reče ništa, već spusti pogled tražeći oslonac za noge. Sišli su prilično lako na debeli tepih lišća i za drugu stranu su promenili način penjanja, ona je išla ispred hvatajući se za korenje, a on ju je pridržavao i gurao otpozadi. Već kod trećeg koraka, okliznula se i poletela na stomak. Pokušavajući da je zadrži, Aleksandar ju je obuhvatio i stegao za stomak i grudi, ali bezuspešno. U padu se otklizaše zajedno na dno jaruge, on na leđima, ona na njemu. Smejali su se ništa ne govoreći, on je gledao u njene oči i kad dobi nemi pristanak, stegnu je poleglu po njemu, uvali joj žestoko jezik u usta dok su im se zubi udarali. Ona je zadizala suknju objahujući ga, spetljala se dok mu je pokušavala otkopčati pantalone, ruke su joj se tresle dodirujući mu pod tkaninom nabrekli kurac. On joj grubo, u žurbi, skloni ruke, otkopča se, njoj pokuša da smakne gaće ali ih pocepa, pa razmaknuvši joj vrele zgužvane usmine sjuri se u nju. Navlačio ju je na sebe kao da joj želi povrediti sve organe, sve do samog srca. Svršili su za minut, nikad brže i nikad se ona nije toliko drala i stenjala. Tek tada je pomislila na Stevana: da ih nije možda čuo? Da li se dovoljno udaljio? Ma, i ako je čuo, bilo joj je svejedno. Ustala je sa Aleksandra, otresla je lišće i zemlju sa sebe, sa njegovih leđa i stražnjice.