Raci

02.06.03 Politika

Naš u svetu najcenjeniji filozof akademik Mihailo Markovic (1923), ime koje se pominje i citira sa uvažavanjem, cest gost najistaknutijih univerziteta, objavio je ovih dana knjigu "Filozofski susreti" (izdavac "Predrag i Nenad", Beograd). Dakle, pisac dvadesetak studija, rasprava i ogleda – od "Logike" (1954), "Humanizma i dijalektike" (1968), do "Filozofskih osnova nauke" (1981), pa izabranih dela u osam tomova (1994), Mihailo Markovic je u svojoj knjizi sažeo deo svoga života, dragocene susrete sa najvecim imenima filozofske nauke svoga vremena. Evo i ko su ljudi u ovoj nauci koje je on sretao i o kojima u ovoj izuzetno zanimljivoj knjizi piše sa poznavanjem dela ali i svojih opservacija o tim velikanima: Alfred Žil Ejer, Brend Blanšar, Bertrand Rasel, Žan-Pol Sartr, Lešek Kolakovski, Herbert Markuze, Karl Poper, Georg Henrik fon Tiht, Erih From, Rudolf Karnap, Adam Šaf, Noam Comski, Evald Vasiljevic Iljenkov, Lisjen Goldman, Karel Kosik i Robert Koen.

Akademik Markovic kaže da je ova knjiga nastala iz razgovora i rasprava koje je vodio sa znatnim brojem istaknutih svetskih filozofa u drugoj polovini dvadesetog veka. Jedina dva velika filozofa svoga vremena koja nije sreo i razgovarao su Hajdeger i ?erd Lukac. Neki velikani (koje je sretao i poznavao) ipak nisu u knjizi, kao što su Bloh, Habermas... birao je ono što je literarno zanimljivo u tim susretima. Evo, na primer, kako akademik Mihailo Markovic piše:

"Ono što je u toku tri decenije za mene u Jugoslaviji bio Gajo Petrovic, a u Evropi Georg Henrik fon Riht, u Americi je bio Bob Koen. To su bili istaknuti humanisti, umne glave, dobrog srca, plemenitih motiva. Bila je prava sreca imati ih za prijatelje..".

Leksikon pisaca

Evo još jedne zanimljive, korisne knjige, pogotovo što je u našem izdavaštvu malo knjiga takozvanog znanja, onog leksikografskog. "Partenon" je objavio drugu knjigu "Leksikon pisaca prosvetnih radnika" koji su sacinili profesori i pisci dr Miodrag D. Ignjatovic i Milivoje K. Trnavac. Poznata književnica Mira Aleckovic je o ovom spisateljskom životopisu ucitelja, nastavnika i profesora kazala da je rec o neimarima letopisa, lepote. I svi su u njoj od Gore do Horgoša, dijaspore, naravno.

Zajedno sa prvom knjigom, objavljenom 2000. godine, u "Leksikonu" je zastupljeno više od 850 prosvetnih radnika – pisaca, od kojih mnogi ugledni pesnici, romansijeri, pripovedaci, esejisti, prevodioci... Podsetimo se da je prva knjiga "Leksikona" po izlasku nagradena uglednom nagradom "Vasa Pelagic", kao najbolja pedagoška knjiga te godine. Jedan zaista veliki trud dr Ignjatovica i Trnavca, ali i izdavaca "Partenon", jeste pred sudom javnosti i na korist te javnosti.

Mit i covek

U prestižnoj biblioteci niške "Prosvete" (koju ureduje dr Bojan Jovanovic) "Duša i kultura", objavljeno je delo Rože Kajoa "Mit i covek" (sa francuskog preveo Vilotije Ristic). Ta knjiga objavljena je u Francuskoj davne 1937. godine, ali je ona vazda aktuelna. Kajoa (1913–1980) veliki je francuski pisac, esejista, esteticar i antropolog. "Mit i covek" je medu prvim njegovim znacajnijim delima, ništa manje nisu znacajne njegove knjige "Covek i sveto", "Neizvesnost koja dolazi iz sna", "Igre i ljudi", "Uopštena estetika", "Antologija fantasticnog"...

Novosadski "Prometej" štampao je novi roman Milana Paroškog "Raci" – to je prica u kojoj se pojavljuju njegovi savremenici, pocev od Zorana ?indica, pa nadalje i, naravno, sve se dogada poslednje decenije prošlog veka. Draško Redep, kao recenzent, piše:

"Paroški nema dvojnika, ni u sebi, niti ga je moguce, kloniranog, pronaci u okruženjima našim vecitim. Veliki borac protiv ateizma i unije, zakleto odan pravoslavlju, ali na nacin Crnjanskog, preferirajuci ikone i drevnost rituala a ne pompu i fasadu, Paroški uzbudljivo na samom kraju knjige pominje bombardovanje Bubanj potoka..".

Zajedno sa svojom kcerkom Milanom, Milan Paroški objavio je kod "Prometeja" knjigu eseja "Ra i novi svetski poredak".

Evo i tri plakete objavljene ovih dana.

Teatrolog Zoran T. Jovanovic objavio je plaketu o velikanu srpskog glumišta "Mihailo Janketic – pobunjeni covek" (izdavac Centar za kulturu Smederevo).

Radmila Vasiljevic objavila je kod "Elita" pricu "Kuca Dimitrijevica u Leskovcu kolubarskom" – prica pocinje o prvom vlasniku, svešteniku Iliji Dimitrijevicu (1820–1862).

Radovan M. Marinkovic, pisac i novinar iz Cacka, štampao je "Uzgrednice" – svoje dnevnicke zapise o svojoj sredini i svojim prijateljima: ulicama, reci, zavicaju, strahu, snovima... (izdavac "Prosveta" Cacak, urednik Svetislav Markovic).

R. Popovic