Psi i ostali : Biljana Jovanović

Psi i ostali

Izdavač: L.O.M.

Biljana Jovanović (1953– 1996), će definitivo biti upamćena kao neko ko je svojom pojavom kasnih 70-ih i početkom 80ih uneo osveženje na domaćoj književnoj sceni. Kada je objavila svoj prvi roman „Pada Avala“ (1977), unela je pravu pometnju zbog sadržaja koji je sa sobom nosio necenzurisani jezik jedne savremene i osvešćene žene, a zvanična kritika dugo je bila u nedoumici. Uspela je da predrasudama vezanim za žensko pisanje suprotstavi ironiju, cinizam i pre svega slobodu izricanja onoga što je nekada predstavljalo tabu za seksualne i ideološke norme. U romanu Psi i ostal

i koji je prvi put objavljen 1980 godine u izdanju Prosvete, Biljana će domaćoj književnoj sceni tada, predstaviti nov tip književne junakinje, drugačijeg senzibiliteta i drugačije psihostrukture – jednu buntovnu, pomalo neurotičnu ženu-devojčicu. Inače, sam roman odiše hipersenzibilitetom i skoro oguljujućim pogledom na svet, u kom su ljudske duše („nevidljive mere svih stvari“) uglavnom stešnjavane, varane, povređivane, ugrožavane genetikom, samodestrukcijom, prošlošću. Pored romana „Psi i ostali“ i „Pada Avala“, objavila je i roman „Duša jedinica moja“ (BIGZ, 1984), zbirku pesama „Čuvar“ (1977), drame: „Ulricke Meinhof“, „Leti u goru kao ptica“ (1983), „Centralni zatvor“ (1992) i „Soba na Bosforu“ (1996). Objavila je i zajedničku antiratnu prepisku (sa Marušom Krese, Radom Iveković i Radmilom Lazić) „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ (1993). Prerana smrt prekinula je stvaralačke uzlete ove srpske književnice. 2006. godine povodom obeležavanja 10 godina od smrti književnice, zvanično je ustanovljena i književna nagrada „Biljana Jovanović.“

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Domaći roman
Ostali naslovi iz oblasti: Romani

2. izdanje, 2017; Broširani povez; latinica; 21 cm; 141 str.; 978-86-7958-152-5;

Komad užarenog uglja

„Psi i ostali“ Biljane Jovanović

I roman „Psi i ostali“, koji je nedavno objavila „Narodna knjiga”, kao i druga dela ove spisateljice, govori o usamljenosti, patnji i raskolu savremene urbane junakinje i porodice
LIČNOSTI: BILJANA JOVANOVIĆ
Prvi roman Biljane Jovanović (28. januar 1953. – 11. mart 1996) „Pada Avala”, objavljen 1978. godine kao delo dvadesetšestogodišnje „početnice”, pao je među čitaoce i kritičare kao prava mala književna bomba, kao nešto potpuno novo i neočekivano. Tako smeo i erotizovan roman govorio je o jednom novom tipu ženskog lika, buntovnom, samosvojnom i emancipovanom, ali i usamljenom, o Jeleni Belovuk, ženi koja se ne miri sa zaparloženom i hipokriziranom sredinom.
Roman je objavljen u „Prosveti” i za kratko vreme imao je čak tri izdanja, a o desetogodišnjici smrti književnice „Narodna knjiga” objavila je i četvrto izdanje. „Zvanična kritika nije znala šta da radi sa ovim komadom užarenog uglja”, reći će kasnije Svetlana Slapšak.
Posle knjige „Pada Avala”, zaštitnog znaka Biljane Jovanović, koja je u to vreme nagrađena priznanjem „Mladosti”, kao najbolje ostvarenje mladog autora, usledili su takođe zapaženi romani „Psi i ostali” (bio je u najužem izboru za roman godine), zatim „Duša, jedinica moja”, pa drame „Leti u goru kao ptica”, „Centralni zatvor”, „Urlike Majnhof” i „Soba na Bosforu”. Iza Biljane Jovanović ostala je i zbirka poezije „Čuvar” i antiratna prepiska sa Radom Iveković, Marušom Krese i Radmilom Lazić „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever”. Prošle godine „Narodna knjiga” iz Beograda objavila je reizdanje romana „Psi i ostali”.
Ovaj roman koristi prepoznatljiva svojstva romaneskne naracije iz prethodnog „Pada Avala”, i unutrašnji pripovedački glas glavne junakinje, kroz čiju vizuru se prelama sudbina jedne savremene beogradske porodice, njeni emotivni lomovi i tragični događaji.
U romanu „Duša, jedinica moja” Biljana Jovanović prati porodicu Kralj i njenu propast, od Pljevalja do Beograda, u vremenu najvećeg previranja u Jugoslaviji od 1946. do 1954. godine, u vreme Informbiroa, kada su ljudi olako potkazivali jedni druge, pa i sami sebe. Vremenom Informbiroa, kao pozadinom priče o potrazi za identitetom i nemogućnosti komunikacije sa svetom, Biljana se bavila i u svojoj drami „Poleti u goru kao ptica”, koja je sredinom osamdesetih bila izvedena na sceni „Ateljea 212”.
Milisav Savić primetio je da je Biljana Jovanović u svojim proznim knjigama kao „najveći zločin vladajuće ideologije smatrala njene namere da uništi porodicu kao ćeliju osnovnih ljudskih vrednosti; uništenjem porodice uništava se čovekova intima”. Kako to izgleda u miljeu urbanog Beograda, upečatljivo je dočarala u spomenutom romanu „Psi i ostali“.
U intervjuu „Politici”, 1979. godine, autorka priznaje da sve što radi čini da bi izbegla usamljenost, jer smo „po definiciji sami”. Svoju junakinju Jelenu Belovuk, koju su „optuživali” da je neurotična, branila je pre svega od optužbi da je nezrela:
„Pitam se šta odista znači biti zreo? Moja junakinja jednostavno poseduje nesvakidašnje nepristajanje na život. Ponekad se zaista brinem za nju, jer u tipičnom svetu netipičnost je strogo kažnjiva.”
Bila je oličenje kosmopolitskog Beograda, onog koji će ruku pružiti svakome, bez obzira na to koje je vere ili nacije, one beogradske inteligencije koja je samo težila da uspostavlja veze. Zbog toga se i suprotstavljala „trivijalnosti, poluinteligenciji, kiču i primitivnosti u kulturi i politici”.
Borka Pavićević i Radmila Lazić o njoj govore kao o „buntovnica sa razlogom”, o ličnosti kojoj je pobuna bila način života, njena poetika, koja je ulila svoj duh i energiju u odbranu ljudskih prava. Najpre osamdesetih, u Odboru za zaštitu umetničkih sloboda, a zatim u Civilnom pokretu otpora i antiratnim akcijama. Bila je protiv getoiziranja država, naroda i ljudi... omiljena u Skoplju, Ljubljani, Prištini, Dubrovniku, Zagrebu... Kažu da je „posedovala osetljivost hrabrih i nežnost osetljivih”.
Ivan Čolović za Biljanu Jovanović rekao je: „Bila je najslobodniji čovek koga sam poznavao.”
A početkom devedesetih u NIN-u, protiv rata, pisala je ovako:
„Srpsko-hrvatski rat, na malom prostoru i za ciglo nekoliko meseci, koncentrisao je gotovo sve oblike prethodnih lokalnih i svetskih ratova: srednjovekovne opsade gradova, sabirne logore, pljačku, rušenje gradova i naseobina do temelja, avarsku, odnosno staroslovensku okrutnost. Retorička mašina, koju su davno uključili intelektualci, čauši, doušnici i plaćenici oba režima najpre je poništila individuu! Ako je gdegod još i ima, već su joj odenuli ruho ’izdajnika’... Prizori i slike što ih gledate u izravnom prenosu iz pakla, ako vas dosad nisu odveli na ’put izdaje’, onda su vam pothranili mržnju otadžbinskog tipa, ili, ako ste potonuli u ravnodušje, vrata raznolikog ratnog profiterstva vam se otvaraju sama... Strepnja za sebe i za druge, za žive ljude, prvi je znak da ste na dobrom putu, nasuprot cinizmu i ravnodušnosti onih koji su nam ovaj pakao zakuvali...”
U znak sećanja na Biljanu Jovanović SKD je uz podršku Ministarstva kulture utemeljio književnu nagradu sa njenim imenom, s ciljem da afirmiše one vrednosti koje su bile deo autentičnog književnog govora ove spisateljice. Prvi dobitnik nagrade bio je Srđan Valjarević, a ove godine ravnopravno su nagrađeni Uglješa Šajtinac i Nemanja Mitrović.

Marina Vulićević